Паша од Грахова и Петар Бошковић

0001 Силан паша на Ливаде паде,
0002 На Ливаде и рамне Дољане,
0003 Са Дољанах ситну књигу пише,
0004 А посла је у Бјелопавлиће
0005 На Слатину Петру Бошковићу.
0006 Кад је Петра књига допанула,
0007 Али виђе што му књига каже,
0008 Од књиге се љуто препануо.
0009 Но да рече Бољевић Павићу:
0010 "А ђаволе, Петре Бошковићу,
0011 "А ђе си се, Петре, препануо
0012 "Од једнога табака артије,
0013 "А ка бисте пашу да видите!"
0014 Петар скочи од земље на ноге,
0015 На Виниће оправи сахију
0016 Побратиму војеводи Раду:
0017 "Брже, Раде, к мени на Слатину!"
0018 Кад је Рада хабер допануо,
0019 Те прифати коња и оружје,
0020 Па отиде Петру на Слатину.
0021 Ту га Петар димно дочекује,
0022 Е се добро напојише вина,
0023 Па скочише, коње дофатише,
0024 Навалише низ ломну Рудину,
0025 Отидоше пољем зеленијем,
0026 Уминуше Спуж и Подгорицу,
0027 И дођоше паши под шатору.
0028 И паша се с њима дивно пита,
0029 Ал’ на Петра испаде давија,
0030 Па му паша ријеч говорио:
0031 "Је л’ истина, Петре Бошковићу,
0032 "Је л’ истина што ми љуђи кажу,
0033 "Градиш ли ти убојницу кулу,
0034 "Убојницу кулу на Слатину,
0035 "Да се из ње од Турака браниш?"
0036 Мучи Петар, ништа не говори,
0037 Но говори од Винића Раде:
0038 "Вољан да си, драги господару,
0039 "Хајде пошљи највјерније слуге,
0040 "Да отиде на село Слатину,
0041 "Да преброји по Слатини куле;
0042 "Ако више од четири нађе,
0043 "Ево моја и Петрова глава."
0044 Теке ону скидоше давију,
0045 На Петру је друга испанула,
0046 Јер испаде турска була млада:
0047 "Хај помагај, драги господару,
0048 "На катила Петра Бошковића,
0049 "Два је мене изгубио сина."
0050 Мучи Петар, ништа не говори,
0051 Збори сабља војевода Раде:
0052 "Чу ли мене, пашо господару,
0053 "То су двије просјачине биле,
0054 "Просиле су земље и градове,
0055 "Кад су дошли Спужу на крајину,
0056 "Удрили их два булина сина,
0057 "Узели им прошњевину љуту,
0058 "И од њих су, пашо, погинули,
0059 "Ми не знамо ни оклен су били."
0060 И ону му скидоше давију,
0061 На Петра је трећа испанула:
0062 "Хај помага’! драги господару,
0063 "На силнога Петра Бошковића,
0064 "Е се Петар булом оженио."
0065 Мучи Петар, ништа не говори,
0066 Ного збори змија испријека,
0067 Љута змија од Винића Раде:
0068 "Чу ли, пашо, драги господару,
0069 "Пошто се је Петар оженио,
0070 "Пото’ јој се отац потурчио,
0071 "Потурчио и отац и мајка,
0072 "А ми нашу чељад не турчимо."
0073 Збори паша од Винића Раду:
0074 "Вјерна слуго, војевода Раде,
0075 "Сигурај ми конак на Слатину,
0076 "Е ћу доћи да купим хараче.
0077 "Нађи, Раде, десет ђевојаках,
0078 "Да их нађем на Петрову кулу."
0079 Рече Раде: "Хоћу, ако Бог да."
0080 Па скочише, коње дофатише.
0081 Таде Петар паши бесједио:
0082 "Остан’ збогом, пашо господару,
0083 "Већ се ’вако никад не гледали!"
0084 Па одоше уз Бјелопавлиће,
0085 И дођоше на село Слатину,
0086 Па кликују браћу Митровиће.
0087 Сва им земља на Слатину дође.
0088 Но говори војевода Раде:
0089 "Чујете ли, браћо Митровићи,
0090 "Ево сјутра паше на Слатину,
0091 "Да он купи сплате и хараче,
0092 "Хо’те с пашом да се покољемо,
0093 "Али сваки по ђевојку да’те."
0094 Рече јунак попе Кољеншићу:
0095 "А удрите, ако Бога знате!"
0096 Па се дивно војска наредила,
0097 На двоје је запала Турцима.
0098 А кад сјутра дан и зора дође,
0099 Дође паша и доведе војску,
0100 Учињеше око на Слатину.
0101 Зове паша Петра Бошковића:
0102 "Ходи мене у табору моме."
0103 Стан’ да видиш Петра Бошковића,
0104 Он изљезе паши по табору.
0105 За свашто га пашче упитује:
0106 "Јеси ли се, Петре, сигурао?
0107 "Јеси ли ми довео ђевојке?"
0108 Но му меко Петар одговара:
0109 "Јесам свашта, драги господару,
0110 "И ево их у бијелу кулу,
0111 "Но причекај, драги господару,
0112 "Сад ћу ти их довест’ у табору,
0113 "Ако могнем да ти част учиним."
0114 Па отиде у бијелу кулу,
0115 А подби сјајна џевердара,
0116 А дружини својој говорио:
0117 "Ха, бој, браћо, ако Бога знате!"
0118 Оно рече, пали џевердара,
0119 Те погоди пашина Мурата,
0120 То је паши највјернија слуга.
0121 А многе су тада попуцале,
0122 И неке су Турке обалили,
0123 Седам, осам глава уграбише.
0124 Да да ти је, друже, погледати
0125 Ка’ је турска сила притиснула,
0126 Куће пале, а сијеку главе,
0127 И ћерају муку сиротињску;
0128 Свеколико огњем опалише,
0129 До не могу Бошковића кулу
0130 И Врачеве цркву Поповића,
0131 У њих има стотина пушака,
0132 Без муке их примити не могу;
0133 На Слатину око учинили.
0134 Колика је тавна нојца била,
0135 Пушка пуца, никад не предваја.
0136 Кад свануло и сунце грануло,
0137 Али помоћ од Пиперах дође
0138 Из Радоча пиперски овчара,
0139 И пред њима Никића Рајичу,
0140 За њим иду педесет овчарах.
0141 Ного вика Никићу Рајичу;
0142 "Јес’ ли у животу, Петре Бошковићу,
0143 "Оли ми дат’ божу вјеру тврду,
0144 "Да ми данас не оштетиш друга,
0145 "Е ти хоћу доћи у помоћи."
0146 А Петар му божу вјеру даје:
0147 "А не бој се, Никићу Рајичу!
0148 "Ја ти ништа учињети нећу."
0149 Кад то зачу педесет Пипера,
0150 Кеисаше, Бога помолише,
0151 А у Турке јуриш учинише.
0152 Пуче једна пушка од Пипера,
0153 И турскога уби барјактара,
0154 Туре паде, а Рајич припаде,
0155 Узе њему главу и оружје.
0156 Таде Турци плећи обрнули,
0157 Са сваке их стране ударише,
0158 Бјеже Турци низ ломну Рудину,
0159 Дадоше се поља зеленога,
0160 Све сијеку главе од Турака,
0161 Од Слатине до дно Височице
0162 Шездесет посјекоше глава.