Paša od Grahova i Petar Bošković

0001 Silan paša na Livade pade,
0002 Na Livade i ramne Doljane,
0003 Sa Doljanah sitnu knjigu piše,
0004 A posla je u Bjelopavliće
0005 Na Slatinu Petru Boškoviću.
0006 Kad je Petra knjiga dopanula,
0007 Ali viđe što mu knjiga kaže,
0008 Od knjige se ljuto prepanuo.
0009 No da reče Boljević Paviću:
0010 "A đavole, Petre Boškoviću,
0011 "A đe si se, Petre, prepanuo
0012 "Od jednoga tabaka artije,
0013 "A ka biste pašu da vidite!"
0014 Petar skoči od zemlje na noge,
0015 Na Viniće opravi sahiju
0016 Pobratimu vojevodi Radu:
0017 "Brže, Rade, k meni na Slatinu!"
0018 Kad je Rada haber dopanuo,
0019 Te prifati konja i oružje,
0020 Pa otide Petru na Slatinu.
0021 Tu ga Petar dimno dočekuje,
0022 E se dobro napojiše vina,
0023 Pa skočiše, konje dofatiše,
0024 Navališe niz lomnu Rudinu,
0025 Otidoše poljem zelenijem,
0026 Uminuše Spuž i Podgoricu,
0027 I dođoše paši pod šatoru.
0028 I paša se s njima divno pita,
0029 Al’ na Petra ispade davija,
0030 Pa mu paša riječ govorio:
0031 "Je l’ istina, Petre Boškoviću,
0032 "Je l’ istina što mi ljuđi kažu,
0033 "Gradiš li ti ubojnicu kulu,
0034 "Ubojnicu kulu na Slatinu,
0035 "Da se iz nje od Turaka braniš?"
0036 Muči Petar, ništa ne govori,
0037 No govori od Vinića Rade:
0038 "Voljan da si, dragi gospodaru,
0039 "Hajde pošlji najvjernije sluge,
0040 "Da otide na selo Slatinu,
0041 "Da prebroji po Slatini kule;
0042 "Ako više od četiri nađe,
0043 "Evo moja i Petrova glava."
0044 Teke onu skidoše daviju,
0045 Na Petru je druga ispanula,
0046 Jer ispade turska bula mlada:
0047 "Haj pomagaj, dragi gospodaru,
0048 "Na katila Petra Boškovića,
0049 "Dva je mene izgubio sina."
0050 Muči Petar, ništa ne govori,
0051 Zbori sablja vojevoda Rade:
0052 "Ču li mene, pašo gospodaru,
0053 "To su dvije prosjačine bile,
0054 "Prosile su zemlje i gradove,
0055 "Kad su došli Spužu na krajinu,
0056 "Udrili ih dva bulina sina,
0057 "Uzeli im prošnjevinu ljutu,
0058 "I od njih su, pašo, poginuli,
0059 "Mi ne znamo ni oklen su bili."
0060 I onu mu skidoše daviju,
0061 Na Petra je treća ispanula:
0062 "Haj pomaga’! dragi gospodaru,
0063 "Na silnoga Petra Boškovića,
0064 "E se Petar bulom oženio."
0065 Muči Petar, ništa ne govori,
0066 Nogo zbori zmija isprijeka,
0067 Ljuta zmija od Vinića Rade:
0068 "Ču li, pašo, dragi gospodaru,
0069 "Pošto se je Petar oženio,
0070 "Poto’ joj se otac poturčio,
0071 "Poturčio i otac i majka,
0072 "A mi našu čeljad ne turčimo."
0073 Zbori paša od Vinića Radu:
0074 "Vjerna slugo, vojevoda Rade,
0075 "Siguraj mi konak na Slatinu,
0076 "E ću doći da kupim harače.
0077 "Nađi, Rade, deset đevojakah,
0078 "Da ih nađem na Petrovu kulu."
0079 Reče Rade: "Hoću, ako Bog da."
0080 Pa skočiše, konje dofatiše.
0081 Tade Petar paši besjedio:
0082 "Ostan’ zbogom, pašo gospodaru,
0083 "Već se ’vako nikad ne gledali!"
0084 Pa odoše uz Bjelopavliće,
0085 I dođoše na selo Slatinu,
0086 Pa klikuju braću Mitroviće.
0087 Sva im zemlja na Slatinu dođe.
0088 No govori vojevoda Rade:
0089 "Čujete li, braćo Mitrovići,
0090 "Evo sjutra paše na Slatinu,
0091 "Da on kupi splate i harače,
0092 "Ho’te s pašom da se pokoljemo,
0093 "Ali svaki po đevojku da’te."
0094 Reče junak pope Koljenšiću:
0095 "A udrite, ako Boga znate!"
0096 Pa se divno vojska naredila,
0097 Na dvoje je zapala Turcima.
0098 A kad sjutra dan i zora dođe,
0099 Dođe paša i dovede vojsku,
0100 Učinješe oko na Slatinu.
0101 Zove paša Petra Boškovića:
0102 "Hodi mene u taboru mome."
0103 Stan’ da vidiš Petra Boškovića,
0104 On izljeze paši po taboru.
0105 Za svašto ga pašče upituje:
0106 "Jesi li se, Petre, sigurao?
0107 "Jesi li mi doveo đevojke?"
0108 No mu meko Petar odgovara:
0109 "Jesam svašta, dragi gospodaru,
0110 "I evo ih u bijelu kulu,
0111 "No pričekaj, dragi gospodaru,
0112 "Sad ću ti ih dovest’ u taboru,
0113 "Ako mognem da ti čast učinim."
0114 Pa otide u bijelu kulu,
0115 A podbi sjajna dževerdara,
0116 A družini svojoj govorio:
0117 "Ha, boj, braćo, ako Boga znate!"
0118 Ono reče, pali dževerdara,
0119 Te pogodi pašina Murata,
0120 To je paši najvjernija sluga.
0121 A mnoge su tada popucale,
0122 I neke su Turke obalili,
0123 Sedam, osam glava ugrabiše.
0124 Da da ti je, druže, pogledati
0125 Ka’ je turska sila pritisnula,
0126 Kuće pale, a sijeku glave,
0127 I ćeraju muku sirotinjsku;
0128 Svekoliko ognjem opališe,
0129 Do ne mogu Boškovića kulu
0130 I Vračeve crkvu Popovića,
0131 U njih ima stotina pušaka,
0132 Bez muke ih primiti ne mogu;
0133 Na Slatinu oko učinili.
0134 Kolika je tavna nojca bila,
0135 Puška puca, nikad ne predvaja.
0136 Kad svanulo i sunce granulo,
0137 Ali pomoć od Piperah dođe
0138 Iz Radoča piperski ovčara,
0139 I pred njima Nikića Rajiču,
0140 Za njim idu pedeset ovčarah.
0141 Nogo vika Nikiću Rajiču;
0142 "Jes’ li u životu, Petre Boškoviću,
0143 "Oli mi dat’ božu vjeru tvrdu,
0144 "Da mi danas ne oštetiš druga,
0145 "E ti hoću doći u pomoći."
0146 A Petar mu božu vjeru daje:
0147 "A ne boj se, Nikiću Rajiču!
0148 "Ja ti ništa učinjeti neću."
0149 Kad to začu pedeset Pipera,
0150 Keisaše, Boga pomoliše,
0151 A u Turke juriš učiniše.
0152 Puče jedna puška od Pipera,
0153 I turskoga ubi barjaktara,
0154 Ture pade, a Rajič pripade,
0155 Uze njemu glavu i oružje.
0156 Tade Turci pleći obrnuli,
0157 Sa svake ih strane udariše,
0158 Bježe Turci niz lomnu Rudinu,
0159 Dadoše se polja zelenoga,
0160 Sve sijeku glave od Turaka,
0161 Od Slatine do dno Visočice
0162 Šezdeset posjekoše glava.