Паша од Грахова и Влашић Милош

0001 Силан паша паде на Грахово,
0002 К њему хаге и бегови доходе,
0003 Позно дође бего од Новога,
0004 Позно дође, ема љуцки дође,
0005 Доведе му краву јаловицу,
0006 И донесе овна печенога,
0007 И уз овна масла седам оках.
0008 Сједе бего паши уз кољено.
0009 Но га пита паша од Грахова:
0010 "Ђе си био, бего, вјерна слуго?"
0011 Бего му је ријеч бесједио:
0012 "Ја нијесам могао оставит’,
0013 "Оставити у Новоме граду
0014 "Од два брата два Матељевића
0015 "Од Дробњаках крваве крајине,
0016 "Од њих једни јадни одољели,
0017 "Робе робе, а сијеку главе.
0018 "Не сијеку ка што се сијече,
0019 "Но сијеку на четири трупа,
0020 "А вјешају на четири ступа;
0021 "Ми хоћемо оставит’ Новога."
0022 Кад то зачу паша од Грахова,
0023 Он у војску избачи телара.
0024 Телар вика три бијела дана:
0025 "Је ли була Туре окотила,
0026 "Ко ће посјећ’ два Матељевића,
0027 "Добро ће га паша даривати:
0028 "Дати ће му двије пушке мале,
0029 "И сувише хиљаду цекина,
0030 "Држаће га како своју главу."
0031 Но се нико наћи не смијаше,
0032 До се нађе Лашићу Милошу,
0033 Он у очи паши говорио:
0034 "Немо’ мене, пашо, преварити,
0035 "Ја ћу посјећ’ два Матељевића,
0036 "То су мене оба сестричића."
0037 Паша њему божу вјеру даје,
0038 Да га за то преварити неће,
0039 И даде му стотину Тураках.
0040 Поведе их Милош у Дробњаке,
0041 Па их Милош срамно научио:
0042 "Запаните око б’јеле куле,
0043 "Ја ћу уљест’ у кулу унутра,
0044 "Дофатићу гусле јаворове,
0045 "Учињећу забун у дворове,
0046 "Ви удрите на бијелу кулу."
0047 Таде Милош у кулу ушета,
0048 А скочише два Матељевића,
0049 Загрлише својега ујака,
0050 Па болеће питају ујака:
0051 "Паде ли паша на Грахово?
0052 "Је л’ ти штогођ паша оставио?"
0053 Но им Милош таде бесједио:
0054 "Вели ми је ками оставио."
0055 Но говори Матељевић Јанко:
0056 "А не бој се, мој ујаче драги,
0057 "Добро те те сестрићи поплатит’,
0058 "Од свашта ти дио учињети,
0059 "И врх тога стотину цекинах,
0060 "То се теби ни познати неће."
0061 А тадер се Милош посилио,
0062 Стаде Милош уз гусли пјевати,
0063 Таде Турци удрише на кулу.
0064 Но их виђе Ружица ђевојка,
0065 Вика млада Јанка и Новака
0066 И ујака Влашића Милоша:
0067 "Удрите, рђа ве убила"
0068 "Е ни Турци кулу похараше."
0069 Скочише два добри јунака,
0070 Па се бију из бијеле куле,
0071 И убише дванаест Тураках,
0072 Па из куле оба искочише,
0073 Да сијеку од Тураках главе.
0074 А за њима Влашићу Милошу,
0075 Па упали сјајна џефердара,
0076 Те погоди Матељевић-Јанка,
0077 Сломио му ногу под кољену.
0078 Вика Јанко: "хај, ђе си, Новаче!"
0079 На њега је Новак доскочио,
0080 Брата Јанка на плећи бачи,
0081 Па побјеже са њим уз планину.
0082 Но га ћера Влашићу Милошу,
0083 Другом Милош пали џефердара,
0084 Те погоди два Матељевића,
0085 Једнога уби проз другога.
0086 Вика Турке, те их посјекоше,
0087 Па им б’јелу кулу похараше,
0088 И Матељу старца уфатише,
0089 И Јанково двоје ђеце лудо,
0090 И Ружицу лијепу ђевојку,
0091 Поведоше паши под шатору.
0092 Велики шемлак учињеше,
0093 Ружу паши за љубу дадоше.
0094 Но Матељи паша говорио:
0095 "Матеља, божји злосретњиче,
0096 "Што ђецу од зла не разбија?"
0097 А Матеља паши говорио:
0098 "Чу ли ме, пашо од Грахова,
0099 "Много сам их нука и корио,
0100 "Да сијеку по крајини Турке."
0101 Таде рече Лашићу Милошу:
0102 "Што их гледаш, драги господару,
0103 "Закољи их двоје ђеце лудо,
0104 "Да не остану вучад од вучади."
0105 Но их не да Ружица ђевојка:
0106 "А не, пашо, драги господару,
0107 "Не изгуби и срећу и душу."
0108 Таде паша ријеч говорио:
0109 "Копиљане, Лашићу Милошу,
0110 "Буд’ ли си себе очи извадио,
0111 "А да како би мене оставио?"
0112 Погледа оком на џелата,
0113 Ману џелат, пос’јече му главу,
0114 Па Матељи ђецу поклонио
0115 И Ружицу лијепу ђевојку:
0116 "Хај, Матеља, на своје дворове,
0117 "Те подижи тиће соколове."