Пасло коња младо момче

Пасло коња младо момче,
Пасло коња спрам мјесеца;
Препаде се од мјесеца
И забјеже за горицу.
Ал’ за гором огањ гори,
Око огња коло игра,
У том колу дјевојчица.
Он се вата до дјевојке,
Умори се, озноји се;
Пак се маши у њедарца
Те извади свилен јаглук,
Утр себе, па дјевојку;
Пак дјевојци јаглук даде:
“Нај ти, душо, свилен јаглук,
Опер’ ми га, убјел’ ми га!“
Сузе рони дјевојчица:
“Како ћу т’ га убјелити?
Раки-сапун поскупио,
Бистра вода пресанула,
Јарко сунце помрчало.“