Павал добар јунак
Проговара Павал, добар јунак:
„О бога ти, моје прво љубе,
откако се млади оженисмо,
код шуру си гостом не отосмо.
Ти омеси пребеле погаче 5
и наточи преслатке здравице,
па код шуру гостом да идемо“.
Тој је њега љубе послушало,
омесило пребеле погаче,
наточило преслатке здравице, 10
па си пошли код шуру у гости.
Кад су били проз гору зелену,
јако Павла дремке снадолеле[1]:
„О бога ти, моје прво љубе,
де ми попој, моје прво љубе, 15
јако су ме дремке снадолеле.
Проговара Павловото љубе:
„Не смем, не смем, Павле, да запојем,
у туј гору Мијато 'ајдуче,
оно прво за мен’ питувало, 20
па ме мати за њег’ неје дала.“
„Де ми попој, моје прво љубе,
ти се не бој Мијато 'ајдуче,
од Мијато ја сам бољи јунак."
Кад запоја Павловото љубе, 25
под њега се земља затришала[2],
а над њега небо разламало
и од гору лисје опадало.
Ал’ ето ти Мијато ’ајдуче,
па си узе тој жуто ремење, 30
свеза Павлу и руке и ноге.
Проговара Павловото љубе:
„Ој бога ти, Мијато 'ајдуче,
додај мени туја остру сабљу
да посечем ја Павла јунака." 35
Превари се Мијато 'ајдуче,
па јо’ даде туја остру сабљу.
Љуба сече тој жуто ремење:
„Диг’ се Павле, кад си бољи јунак!"
Т'г си рипи Павал, добар јунак 40
па у’вати Мијато 'ајдуче,
сасече га чирек[3] по чирека,
па накити трње и грмање[4],
па отоше код шуру у гости.
