Ој убава, убава девојко, ој,/Заблејало мало јагње

* * *


[Ој убава, убава девојко, ој]

Ој убава, убава девојко, ој,
Заблејало мало јагње.
Лепа тицо, Бела Радо![1]
Питала га стара најка:
Што ми блејиш, калушице?
Проговара младо јагње: 5
Како јадно да не блејем?
Докле овчар бећар беше,
По планини траву пасох,
Из камена воду пијах.
Кад се овчар ожонио, 10
По буњишту траву пасем,
Из корита воду пијем.


Певач, место записа и напомена

Референце

  1. Ово се понавља уз сваки ред.

Извор

  • Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 34-35.; 40.
  • Лепа тицо, бела Радо (избор народних песама). Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 1, стр. 49.