* * *
[Ој убава, убава девојко, ој]
Ој убава, убава девојко, ој,
Заблејало мало јагње.
Лепа тицо, Бела Радо![1]
Питала га стара најка:
Што ми блејиш, калушице?
Проговара младо јагње: 5
Како јадно да не блејем?
Докле овчар бећар беше,
По планини траву пасох,
Из камена воду пијах.
Кад се овчар ожонио, 10
По буњишту траву пасем,
Из корита воду пијем.
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
- ↑ Ово се понавља уз сваки ред.
Извор
- Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 34-35.; 40.
- Лепа тицо, бела Радо (избор народних песама). Записао Саватије Грбић. 6/1966, бр. 1, стр. 49.
