* * *
[Ој, јабуко зеленико]
Ој, јабуко зеленико,
што си тол’ко род родила?
Од рода се саломила:
на две гране сто јабуке,
а на трећу соко седи, 5
соко седи, перје реди,
па он гледа по планине
где јунаци коњи брзе,
Радојица и Грујица.
Радојичин коњ утече 10
у девојкин бел босиљак.
Девојка га истерује,
истерује, љуто куне:
„Доро, коње, пус’ остао!
Не ’оди ми по градине, 15
не гази ми бел босиљак!"
Отуд иде Радојица:
„Не кун’ коња, ти девојко!
И ми знамо да кунемо:
ти се млада не удала! 20
Ако ли се, па удала,
мушко чедо не имала!
Ако ли га, па имала
у војску га испратила!
Из војске ти не дошао! 25
Дружина му долазила
и коња му доводила
и на коња турско седло
и на седло бритка сабља
и на сабљу десна рука 30
и на руку рукавица,
пуна с’ крви, заливена.
Са црн конац прошивена!"
|
|
Напомена
Певао: Никола Павловић, с. Мужинац.
Референце
Извор
- Бања (рукописни зборник), Нота, Књажевац 1978, стр. 184.
