* * *
[Oj, jabuko zeleniko]
Oj, jabuko zeleniko,
što si tol’ko rod rodila?
Od roda se salomila:
na dve grane sto jabuke,
a na treću soko sedi, 5
soko sedi, perje redi,
pa on gleda po planine
gde junaci konji brze,
Radojica i Grujica.
Radojičin konj uteče 10
u devojkin bel bosiljak.
Devojka ga isteruje,
isteruje, ljuto kune:
„Doro, konje, pus’ ostao!
Ne ’odi mi po gradine, 15
ne gazi mi bel bosiljak!"
Otud ide Radojica:
„Ne kun’ konja, ti devojko!
I mi znamo da kunemo:
ti se mlada ne udala! 20
Ako li se, pa udala,
muško čedo ne imala!
Ako li ga, pa imala
u vojsku ga ispratila!
Iz vojske ti ne došao! 25
Družina mu dolazila
i konja mu dovodila
i na konja tursko sedlo
i na sedlo britka sablja
i na sablju desna ruka 30
i na ruku rukavica,
puna s’ krvi, zalivena.
Sa crn konac prošivena!"
|
|
Napomena
Pevao: Nikola Pavlović, s. Mužinac.
Reference
Izvor
- Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 184.
