20.
Очекивање
Јадране, Јадране, водо широка,
Водо плаветна, водо миљена,
Видје ли гдјегод мога драгана?
И пуна једра, једра преб'јела
Кô ове груди моје набрекле
Ватром, љубави, огњем, тугама?
Еј, пусто море, водо Јадрана,
Видје ли гдјегод мога драгана?
Шта ми то шапће талас танани?
Про чистог п'јеска што се расплиња
Кô ријеч у сну? Шта ли то каже?
... Еј, вече суморно!...
На обалама без мог драгана,
Без загрљаја, пјесме, пољупца,
Без см'јеха слатког, слатког шаптања,
КÔ тужни двори пошље погреба –
Еј, вече пусто плавог Јадрана!...
Суморно, празно без мог драгана!...
Ој, ноћи, ноћи, туго без краја!
Сањива, мила, слатка и њежна,
Са небом, с модром шумом маслина,
Замуклом, мирном као молитва,
Кô тужна љубав без свог драгана; –
Прелита зраком бл'једог мјесеца,
И пуна слатке чежње сањиве, –
Еј, ноћи, ноћи слатка, лагана,
Видје ли гдјегод мога драгана?...
Са цркве старе звоно удара –
Јутарње Богу! – Молитва чиста,
Умита надом, прелита Богом,
Бистра и тиха, кô зора иста
Диже се небу... “Чувај га, Боже!”
Једина ријеч што срце може
Казат' у болу!...
Гле, брод на мору,
Чује се пјесма! Слатка, радосна!
О, срећо моја, моја сладости!
О, зоро сјајна, зоро лагана
Ето ми, ето, мога драгана!
Монтана, 24.VII 1904.
