Осили се...
Писац: Ђура Јакшић
песма је написана 1861. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2]


Осили се...

Осили се тигар, љута звери,
С краја на крај света претрчава,
Кораком га крвавијем мери,
Границе му огњем означава.

У пурпур се челик обукао,
На њему се ситна зрна сију:
Црвен пурпур у крви је ткао,
Ситан бисер хара из очију.

Цвили, пишти малена нејачи,
Крв косовска тече са ножева;
На Мохачком ломиду се мачи,
Већ на Бечу живи огањ сева...

Сад још Гора Црна му остаје,
Њу да крвљу ђаурском ишара —
Силног цара крвав престо да је,
Оклен грешну земљу да покара.

Синџир носи, робље да окива;
Бритку палу, да главе одсеца;
Још о робљу срногорском снива,
А о стени слаба нога клеца.

Па где хтеде престола да стече,
Ту се, силан, на колени гледи;
А где хтеде сабљом да посече,
Свога срца кап потоњу цеди.

А на стени кршевите горе
Орловићи размахују крила,
О крвавим вековима зборе:
»Ко је силан, не зна шта је сила!«...


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.

Извори уреди

  1. Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 307.
  2. Живановић Ј. 1931. Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА. Народна просвета: Београд. стр. 106—107.