Osili se...
| Osili se... Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1861. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Osili se...
Osili se tigar, ljuta zveri,
S kraja na kraj sveta pretrčava,
Korakom ga krvavijem meri,
Granice mu ognjem označava.
U purpur se čelik obukao,
Na njemu se sitna zrna siju:
Crven purpur u krvi je tkao,
Sitan biser hara iz očiju.
Cvili, pišti malena nejači,
Krv kosovska teče sa noževa;
Na Mohačkom lomidu se mači,
Već na Beču živi oganj seva...
Sad još Gora Crna mu ostaje,
Nju da krvlju đaurskom išara —
Silnog cara krvav presto da je,
Oklen grešnu zemlju da pokara.
Sindžir nosi, roblje da okiva;
Britku palu, da glave odseca;
Još o roblju srnogorskom sniva,
A o steni slaba noga kleca.
Pa gde htede prestola da steče,
Tu se, silan, na koleni gledi;
A gde htede sabljom da poseče,
Svoga srca kap potonju cedi.
A na steni krševite gore
Orlovići razmahuju krila,
O krvavim vekovima zbore:
»Ko je silan, ne zna šta je sila!«...
|