Од Зорке Јоксимовић, рођ. 1907. у Леновцу, чула од тетке Живке.
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Жетелачка. Слушао сам је у Грлишту од Зорке Јоксимовић, рођ. 1907. у Леновцу. Песму је упамтила од тетке Живке. Један потес у атару Вражогрнца зове се Татарна и о његовом називу Драгољуб К. Јовановић забележио је занимљиво предање („Црна Река“, Гласник СУД, књ. LХХ, 1880). С истим мотивом је и ова песма: (коју сам слушао од више певача):
Облагала се Милена
сас старејега девера
голему њиву да пожње,
да пожње и да уснопи
и у крстине да здене,
па си понела љуљчицу
па ју на меџу врзала
и уз љуљчицу вурчицу.
Пожела и усиопила
и у крстине зденула,
а кад на меџу излезла —
мртво детенце у љуљку!
Мица Бранковић из Кожеља певала ми је овако („Развитак“, бр. 3, 1974, стр. 88):
Облагала се Велика,
Велика, бела Бугарка, итд.
Развијенију варијанту записао је Светислав Првановић од Браниславе Првановић родом из Витковца („Тимочке старине и језик“, Зајечар, 1973, стр. 114). Од Николе Павлсвића из Мужинца слушао сам и жетварску песму „Вредне ли су жетварке девојке“ („Развитак“, бр. 4—5, 1975, стр. 90).