ОПОМЕНА
Знам чаробно место у глухој долини,
Гора га висока свуда окружава
И брижно га штити од бурних ветрова,
Сунце га у подне само обасјава.
За ту дољу не зна ни оро ни змија,
Глас курјака дивљег никад је не буни,
Тајно бистри поток по камењу шушти
И мирисне капи на обале круни.
Као тамњан влага онуда мирише,
Очарани туда ветрићи полећу,
Љуљкају се, падну и слатко издишу
На свиленој трави и разблудном цвећу
Ал’ пази кад минеш овуда случајно,
Кад је глухо доба, кад поноћ наступа
И нагне се месец преко мирних гора —
Ту долази вила тајно да се купа.
Капљице је љубе, њезин смех се ори,
Спрам месеца блиста белина од груди —
Ти побегни отуд брзо и без трага,
Помоли се Богу и при себи буди!
Јер ако те само то чудо заплени,
Све што дуже гледиш бол ће бити већи,
Проклињаћеш случај и кршићеш руке,
Али мира нећеш никад више стећи...
Ленский
