Опомена (Милета Јакшић)

Опомена
Писац: Милета Јакшић



* * *


        
ОПОМЕНА

Знам чаробно место у глухој долини,
     Гора га висока свуда окружава
И брижно га штити од бурних ветрова,
     Сунце га у подне само обасјава.
За ту дољу не зна ни оро ни змија,
     Глас курјака дивљег никад је не буни,
Тајно бистри поток по камењу шушти
     И мирисне капи на обале круни.

Као тамњан влага онуда мирише,
     Очарани туда ветрићи полећу,
Љуљкају се, падну и слатко издишу
     На свиленој трави и разблудном цвећу
Ал’ пази кад минеш овуда случајно,
     Кад је глухо доба, кад поноћ наступа
И нагне се месец преко мирних гора —
     Ту долази вила тајно да се купа.

Капљице је љубе, њезин смех се ори,
     Спрам месеца блиста белина од груди —
Ти побегни отуд брзо и без трага,
     Помоли се Богу и при себи буди!
Јер ако те само то чудо заплени,
     Све што дуже гледиш бол ће бити већи,
Проклињаћеш случај и кршићеш руке,
     Али мира нећеш никад више стећи...

                                  Ленский


Извор

  • Ленский, „Сеоски песник“, Стражилово, Година VII, Број 12, 20. Март 1894, Нови Сад, стр. 177.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.