Опет то исто
Л’јепа Фата гаће везијаше,
На њих ставља чудо и зламење:
Ма кољена орле и соколе,
Под кољена вуке и бауке,
А уз бедре паше и везире, 5
И камише и ћесе јуначке,
Вучје капе и орлова крила,
А на шпаге двије пашалије,
Међу њима двије капиџије,
Над пропавак вељега везира, 10
Под пропавак дјецу јаничаре,
Међу њима Топал-пашу с војском.
Кад је Фатс везје довршила,
Сама собом млада говорила:
„Ткоји бн се добар јунак нашо, 15
„Да би мени гаће честитио,
„И да би се са мном окладио,
„Да би са мном у душеке спаво,
„Без тицања и без целивања,
„Оба гола без кошуље оба, 20
„Обје главе на једном јастуку,
„Покривени свиленим јорганом,
„Добио би гаће навезене."
Истом Фате ово жудијаше,
Тад проходећ' Ожић-Имбрахиме 25
Л'јепој Фати гаће честиташе:
„Душо Фате, честите ти гаће,
„Јесу ли то гаће од продаје,
„Али су то гаће од дарива?”
Она њему млада одговара: 30
„Добро моје, Ожић-Имбрахиме!
„Н'јесу ово гаће од продаје,
„Нит’ су ово гаће од дарива,
„Нег’ су ово гаће од оклада:
„Ткојн би се хтио окладити, 35
„Да ће са мном нојцу ноћевати,
„Без тицања и без целовања,
„Без грљења руках бијслијех,
„Оба гола без кошуља оба,
„Обје главе на једном јастуку, 40
„Покривени свиленим јорганом,
„Он ће моје гаће задобити."
То се смили Ожнћ-Имбрахиму.
Они млади оклад учинише,
Он постави коња и сокола, 45
И његово сребрно оружје,
Она млада гаће навезене,
Пак су легли у душеке меке.
Заспа Имбро как’ и јагње мирно
А Фати се крвца успланула, 50
Јер не може спати мировати,
Нег’ дозива Ожић-Имбрахима,
И овако њему говорила:
„Зло га спаво, и горе ти било!
„То ли жалиш коња и сокола, 55
„И све твоје сребрно оружје.
„Ја не жалим гаће чудновате,
„Које су ми л'јепо навезене,
„Ни мој златни ђердан нспод грла,
„Мен’ се хватај, зло те ухватило!" 60
Одговара Ожић-Имбрахиме:
„Душо Фаге, липо добро моје!
„Кад ти хоћеш гаће изгубити,
„Тко ће на ту силу ударити,
„Тко ли ће ти гаће дријешити?" 65
Она њему млада одговара:
„Да луд ли си, Ожић-Имбрахиме!
„Ласно ти је војску придобити,
„Подбиј копље удри на везира,
„Сва ће ти се уклонити војска." 70
Кад то зачу Ожић Имбрахиме,
У та час је Фату обљубио:
Подбио је копље на везира,
Сва му је се уклонила војска,
Љубио је с' всчер' до свијета, 75
Загрљену мило целовао,
Под грло јој рану учинио,
Прекинуо три грине ђердана,
И добио гаће навезене,
Пак је пошо здраво н весело, 80
Оста Фата тужна и жалосна,
Зашто нема друге гаће млада,
За опет се Имбром окладити.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
