Opet to isto (Ajka šarengaća)

* * *


Opet to isto

L’jepa Fata gaće vezijaše,
Na njih stavlja čudo i zlamenje:
Ma koljena orle i sokole,
Pod koljena vuke i bauke,
A uz bedre paše i vezire, 5
I kamiše i ćese junačke,
Vučje kape i orlova krila,
A na špage dvije pašalije,
Među njima dvije kapidžije,
Nad propavak veljega vezira, 10
Pod propavak djecu janičare,
Među njima Topal-pašu s vojskom.
Kad je Fats vezje dovršila,
Sama sobom mlada govorila:
„Tkoji bn se dobar junak našo, 15
„Da bi meni gaće čestitio,
„I da bi se sa mnom okladio,
„Da bi sa mnom u dušeke spavo,
„Bez ticanja i bez celivanja,
„Oba gola bez košulje oba, 20
„Obje glave na jednom jastuku,
„Pokriveni svilenim jorganom,
„Dobio bi gaće navezene."
Istom Fate ovo žudijaše,
Tad prohodeć' Ožić-Imbrahime 25
L'jepoj Fati gaće čestitaše:
„Dušo Fate, čestite ti gaće,
„Jesu li to gaće od prodaje,
„Ali su to gaće od dariva?”
Ona njemu mlada odgovara: 30
„Dobro moje, Ožić-Imbrahime!
„N'jesu ovo gaće od prodaje,
„Nit’ su ovo gaće od dariva,
„Neg’ su ovo gaće od oklada:
„Tkojn bi se htio okladiti, 35
„Da će sa mnom nojcu noćevati,
„Bez ticanja i bez celovanja,
„Bez grljenja rukah bijslijeh,
„Oba gola bez košulja oba,
„Obje glave na jednom jastuku, 40
„Pokriveni svilenim jorganom,
„On će moje gaće zadobiti."
To se smili Ožnć-Imbrahimu.
Oni mladi oklad učiniše,
On postavi konja i sokola, 45
I njegovo srebrno oružje,
Ona mlada gaće navezene,
Pak su legli u dušeke meke.
Zaspa Imbro kak’ i jagnje mirno
A Fati se krvca usplanula, 50
Jer ne može spati mirovati,
Neg’ doziva Ožić-Imbrahima,
I ovako njemu govorila:
„Zlo ga spavo, i gore ti bilo!
„To li žališ konja i sokola, 55
„I sve tvoje srebrno oružje.
„Ja ne žalim gaće čudnovate,
„Koje su mi l'jepo navezene,
„Ni moj zlatni đerdan nspod grla,
„Men’ se hvataj, zlo te uhvatilo!" 60
Odgovara Ožić-Imbrahime:
„Dušo Fage, lipo dobro moje!
„Kad ti hoćeš gaće izgubiti,
„Tko će na tu silu udariti,
„Tko li će ti gaće driješiti?" 65
Ona njemu mlada odgovara:
„Da lud li si, Ožić-Imbrahime!
„Lasno ti je vojsku pridobiti,
„Podbij koplje udri na vezira,
„Sva će ti se ukloniti vojska." 70
Kad to začu Ožić Imbrahime,
U ta čas je Fatu obljubio:
Podbio je koplje na vezira,
Sva mu je se uklonila vojska,
Ljubio je s' vsčer' do svijeta, 75
Zagrljenu milo celovao,
Pod grlo joj ranu učinio,
Prekinuo tri grine đerdana,
I dobio gaće navezene,
Pak je pošo zdravo n veselo, 80
Osta Fata tužna i žalosna,
Zašto nema druge gaće mlada,
Za opet se Imbrom okladiti.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1898, str. 594-596.