Опет то, али друкчије
Славу слави свети Димитрије
У Павлову нову манастиру,
Све је свеце на славу позвао,
Сви се свеци редом посадише;
На врх софре свети Николаје, 5
На сред софре Петка и Недеља,
А на крају Сава и Марија.
Ал' наздравља отац Николаје,
Наздравио па је задремао,
Из руке је чашу испустио. 10
Па је пала на трпезу, златна,
Нит' се разби, нит се просу вино.
То баш нико угледао није,
Само један стари калуђере,
Угледао па се поднимио, 15
Повикаше триста свештеника:
„Чудотворче, оче Николаје,
„До сада смо на славе одили,
„Вино пили и веселили се,
„Тога чуда још видили нисмо, 20
„Да с' при вину задремати може!“
Проглаголи отац Николаје:
„Децо моја, триста свештеника,
„Да сте видли, што сам ја видио!
„Ја сам, децо, одпао на море, 25
„Навезла се на мору галија,
„У галији триста свештеника,
„И дванајест велики владика,
„И четири српска патријарха.
„Они иду красној гори светој, 30
„Мироточном цару Симеуну,
„Па му носе милостињу красну:
„Жута воска и тамјана бела,
„Часне крсте и иконе златне
„Подунуше велики ветрови, 35
„Дигоше се велики таласи,
„Да потопе на мору галију,
„И ја јесам децо одпаднуо,
„И тај народ јесам одкупио,
„У томе сам, децо, задремао, 40
„Из руке сам чашу испустио,
„Она ј' пала и није с разбила
„И вино се ниј' из ње просуло
„У том ми је господ опростио,
„Што сам многе избавио душе. 45
„Па одоше красној гори светој,
„Мироточном цару Симеуну,
„Однеше му милостињу красну,
„Жута воска и тамјана бела
„Часне крсте и иконе златне!“50
