Opet to, ali drukčije
Slavu slavi sveti Dimitrije
U Pavlovu novu manastiru,
Sve je svece na slavu pozvao,
Svi se sveci redom posadiše;
Na vrh sofre sveti Nikolaje, 5
Na sred sofre Petka i Nedelja,
A na kraju Sava i Marija.
Al' nazdravlja otac Nikolaje,
Nazdravio pa je zadremao,
Iz ruke je čašu ispustio. 10
Pa je pala na trpezu, zlatna,
Nit' se razbi, nit se prosu vino.
To baš niko ugledao nije,
Samo jedan stari kaluđere,
Ugledao pa se podnimio, 15
Povikaše trista sveštenika:
„Čudotvorče, oče Nikolaje,
„Do sada smo na slave odili,
„Vino pili i veselili se,
„Toga čuda još vidili nismo, 20
„Da s' pri vinu zadremati može!“
Proglagoli otac Nikolaje:
„Deco moja, trista sveštenika,
„Da ste vidli, što sam ja vidio!
„Ja sam, deco, odpao na more, 25
„Navezla se na moru galija,
„U galiji trista sveštenika,
„I dvanajest veliki vladika,
„I četiri srpska patrijarha.
„Oni idu krasnoj gori svetoj, 30
„Mirotočnom caru Simeunu,
„Pa mu nose milostinju krasnu:
„Žuta voska i tamjana bela,
„Časne krste i ikone zlatne
„Podunuše veliki vetrovi, 35
„Digoše se veliki talasi,
„Da potope na moru galiju,
„I ja jesam deco odpadnuo,
„I taj narod jesam odkupio,
„U tome sam, deco, zadremao, 40
„Iz ruke sam čašu ispustio,
„Ona j' pala i nije s razbila
„I vino se nij' iz nje prosulo
„U tom mi je gospod oprostio,
„Što sam mnoge izbavio duše. 45
„Pa odoše krasnoj gori svetoj,
„Mirotočnom caru Simeunu,
„Odneše mu milostinju krasnu,
„Žuta voska i tamjana bela
„Časne krste i ikone zlatne!“50
