* * *
Опет мобарска
Или грми, ил се земља тресе,
Ил удара море о брегове?
Нити грми, нит се земља тресе,
Нит удара море о брегове;
Бећ то језди јабланова моба. 5
Пред мобом је Јаблан на коњицу,
У руци му струк бела босиљка,
Па он своју устручује мобу:
„У струк по струк, моја силна мобо,
„У струк по струк, да кући идемо; 10
„Стара ми је остарела мајка,
„Мила ми је неудата сеја!“[1]
|
|
Напомене
- Српске народне песме.
- Број песме II.
- Приложио П. Ј. Марковић.
Референце
- ↑
Место последња четир реда певају и овако:
„На крај, мобо, на крају је добро;
„На крају је вода и војвода,
„И крај воде лепота девојка —
„Воду пите, девојку љубите!“
Извор
„Јавор", година 1876, број 20, стр. 629.
