* * *


Опет мобарска

Или грми, ил се земља тресе,
Ил удара море о брегове?
Нити грми, нит се земља тресе,
Нит удара море о брегове;
Бећ то језди јабланова моба. 5
Пред мобом је Јаблан на коњицу,
У руци му струк бела босиљка,
Па он своју устручује мобу:
„У струк по струк, моја силна мобо,
„У струк по струк, да кући идемо; 10
„Стара ми је остарела мајка,
„Мила ми је неудата сеја!“[1]


Напомене

  • Српске народне песме.
  • Број песме II.
  • Приложио П. Ј. Марковић.

Референце

  1. Место последња четир реда певају и овако:
    „На крај, мобо, на крају је добро;
    „На крају је вода и војвода,
    „И крај воде лепота девојка —
    „Воду пите, девојку љубите!“

Извор

„Јавор", година 1876, број 20, стр. 629.