Омер и Омерка (Николић)

* * *



Омер и Омерка

Овце пасе Омер и Омерка,
Пасли су их три године дана,
Па говори Омер момче младо:
„Богом теби, Омерка девојко,
„Чекај мене три године дана!“ 5
Ал' говори Омерка дјевојка:
„Ој Омере не ношено перје,
„Оћу боме и девет година,
„Док не буде лишце за љубљење,
„И бијеле руке за претење, 10
„И бијеле дојке за дојење!"
Чекала га за девет година;
Кад девета на заоду била,
Тад говори Омерова мајка:
„Ој, Омере, не ношено перје, 15
„Ој Омере да те жени мајка,
„Ми одимо купити сватове,
„И водити селе Атлагића,
„Која но је на душеку расла!“
Ал' говори Омер момче младо: 20
„Ал' ја не ћу селе Атлагића,
„Која но је на душеку расла,
„Већ ја оћу Омерку дјевојку,
„Која но је код оваца расла!“
О том неда ни слушати мајка 25
А камо-ли водити Омерку.
Она купи кићене сватове,
Па ми иде двору Аллағића,
Онда води селе Атлагића.
Доведоше селе Атлагића. 30
Тамна ми се ноћца саватала,
Коње воде у доње подруме,
А јунаке на горње чардаке.
Кад се тавна ноћца саватала,
Саведоше младе младиоце. 35
Ал' говори Омер момче младо:
„Богом теби селe Атлагића,
„Ти ми скочи на ноге лагане,
„И донеси тинте и артије,
„И бијело перо од пауна, 40
„Да ја пишем лисгак књиге бјеле
„Да ми смрти ништа криво н'jеси!“
Она га је хитро послушала,
Донесе му тите и артије,
И бијело перо од пауна. 45
Он написа листак књиге бјеле,
И узимље ноже иза паса,
Па удара себе у срдашце.
Кад свануло и сунце грануло,
Али иде остарјела мајка 50
Подвикује танко гласовито:
„Гле Омера, гле унцута мога,
„Синоћ ми га мајка оженила,
„Јутрос унцут да устаје не ће!“
Сама јој се врата отворила. 55
Још говори селе Атлагића:
„Још је синоћ Омер преминуо.“
Кад то чула остарела мајка,
Она иде путем уз натраге.
Сестре му се коло ухватиле, 60
А јунаци вина понапили;
Подвикује остарела мајка:
Бога вама сестринице младе,
„Ви окрећте пјесму на бугарку!
„Бога вама кићени сватови, 65
„Ви окрећте копља на носила,
„Па ми град'те танана носила,
„Да носимо млађана Омера,
„Синоћ нам је Омер преминуо!“
Они праве танана носила, 70
Понесоше Омер момче младо,
Покрај двора Омерке дјевојке,
Ал' говори Омерка дјевојка:
„Бога вами, носиоци млади,
„Пометните танана носила, 75
„Да пољубим ја Омера мртва,
„Кад га нисам пољубила жива!“
Они њојзи за Бога примили,
И помећу танана носила,
Мртва паде Омерка дјевојка, 80
Мртва паде крај Омера младог.
Они праве танана носила,
Па их носе Милошевци цркви,
Лијепо су им раке ископале,
И кроз раке руке саставили. 85
Не пасала ни година дана,
Из Омера зелен борак расте,
Из Омерке винова лозица,
Лозица се око бора вије,
Кано кита смиља и босиља!90


Референце


Извор

Николић А. Григорије: Српске народне песме из Срема, Лике и Баније, У Новом Саду, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, 1889., стр. 27-30.