Omer i Omerka
Ovce pase Omer i Omerka,
Pasli su ih tri godine dana,
Pa govori Omer momče mlado:
„Bogom tebi, Omerka devojko,
„Čekaj mene tri godine dana!“ 5
Al' govori Omerka djevojka:
„Oj Omere ne nošeno perje,
„Oću bome i devet godina,
„Dok ne bude lišce za ljubljenje,
„I bijele ruke za pretenje, 10
„I bijele dojke za dojenje!"
Čekala ga za devet godina;
Kad deveta na zaodu bila,
Tad govori Omerova majka:
„Oj, Omere, ne nošeno perje, 15
„Oj Omere da te ženi majka,
„Mi odimo kupiti svatove,
„I voditi sele Atlagića,
„Koja no je na dušeku rasla!“
Al' govori Omer momče mlado: 20
„Al' ja ne ću sele Atlagića,
„Koja no je na dušeku rasla,
„Već ja oću Omerku djevojku,
„Koja no je kod ovaca rasla!“
O tom neda ni slušati majka 25
A kamo-li voditi Omerku.
Ona kupi kićene svatove,
Pa mi ide dvoru Allaғića,
Onda vodi sele Atlagića.
Dovedoše sele Atlagića. 30
Tamna mi se noćca savatala,
Konje vode u donje podrume,
A junake na gornje čardake.
Kad se tavna noćca savatala,
Savedoše mlade mladioce. 35
Al' govori Omer momče mlado:
„Bogom tebi sele Atlagića,
„Ti mi skoči na noge lagane,
„I donesi tinte i artije,
„I bijelo pero od pauna, 40
„Da ja pišem lisgak knjige bjele
„Da mi smrti ništa krivo n'jesi!“
Ona ga je hitro poslušala,
Donese mu tite i artije,
I bijelo pero od pauna. 45
On napisa listak knjige bjele,
I uzimlje nože iza pasa,
Pa udara sebe u srdašce.
Kad svanulo i sunce granulo,
Ali ide ostarjela majka 50
Podvikuje tanko glasovito:
„Gle Omera, gle uncuta moga,
„Sinoć mi ga majka oženila,
„Jutros uncut da ustaje ne će!“
Sama joj se vrata otvorila. 55
Još govori sele Atlagića:
„Još je sinoć Omer preminuo.“
Kad to čula ostarela majka,
Ona ide putem uz natrage.
Sestre mu se kolo uhvatile, 60
A junaci vina ponapili;
Podvikuje ostarela majka:
Boga vama sestrinice mlade,
„Vi okrećte pjesmu na bugarku!
„Boga vama kićeni svatovi, 65
„Vi okrećte koplja na nosila,
„Pa mi grad'te tanana nosila,
„Da nosimo mlađana Omera,
„Sinoć nam je Omer preminuo!“
Oni prave tanana nosila, 70
Ponesoše Omer momče mlado,
Pokraj dvora Omerke djevojke,
Al' govori Omerka djevojka:
„Boga vami, nosioci mladi,
„Pometnite tanana nosila, 75
„Da poljubim ja Omera mrtva,
„Kad ga nisam poljubila živa!“
Oni njojzi za Boga primili,
I pomeću tanana nosila,
Mrtva pade Omerka djevojka, 80
Mrtva pade kraj Omera mladog.
Oni prave tanana nosila,
Pa ih nose Miloševci crkvi,
Lijepo su im rake iskopale,
I kroz rake ruke sastavili. 85
Ne pasala ni godina dana,
Iz Omera zelen borak raste,
Iz Omerke vinova lozica,
Lozica se oko bora vije,
Kano kita smilja i bosilja!90
