Омер и Омерка
Двоје дјеце у милости расло,
Млади расли Омер и Омерка.
Кад је Омер био за женидбу
А Омерка била за удају,
Мајка проси Ватиму дјевојку; 5
Омер неће Ватиму дјевојку
Већ он хоће Омерку дјевојку.
Ал’ бесједи Омерова мајка:
„Ој Омере моје чедо драго
„Ватима је и љепша и већа, 10
„Рукатија, рувом богатија,
„Књигу знаде кано мушка глава!“
Омер мајци на вољу пуштао:
„Проси, мајко, кога теби драго!“
Мајка проси Ватиму дјевојку, 15
Испросила и прстеновала,
И довела бјелом двору своме.
Кад је било вече, лолувече,
Ал је Омер бесједио Вати:
„Ао Вато, материно злато! 20
„Донеси ми фењер јасну свећу,
„Ал' се чувај моје миле мајке.
„Да те моја не осјети мајка,
„А ако те и осјети мајка
„Ти овако мојој мајци кажи: 25
„„Просула сам ђердан од бисера,
„„Носим фењер да покупим ђердан!““
Бог је дао и срећа дон’јела
Те је није осјетила мајка.
А Омер је бесједио Вати: 30
„Ао Вато, материно злато,
„Довати ми дивит и папира,
„Да т’ напишем до две до три р’јечи,
„Ако л’ мени суђен данак дође,
„Да те моја не окриви мајка 35
„Ао Вато материно злато,
„Де скини ми бијел вађам с главе
„Да ти видим твоје бјело лице,
„Јел’ ти лице к’о у моје Мере,
„К’о у моје Омерке дјевојке!“ 40
Вађам скиде Ватима дјевојка;
Књигу пише Омере бербере,
Књигу пише у лице јој гледи:
„Ао Вато, материно злато.
„И љевша си и већа од Мере, 45
„Рукатија, рувом богатија,
„Књигу знадеш кано мушка глава
„Ал’ ми ниси мила кано Мера!“
Још овако Ватими казива:
„Ао Вато, материно злато, 50
„Још овако мојој мајци кажи,
„Ако л’ мени суђен данак дође
„Нек м’ обуче танану кошуљу
„Што ми ј’ Мера у милости дала,
„Више злата него бјела платна, 55
„Нек дозове Иву Самарлију
„Нек сатеше самарли сандука,
„Нек ми зове младе носиоце,
„Носиоце момке нежењене,
„Пратиоце прошене дјевојке, 60
„Нек ми купи три ђуле румене,
„Нек ме носи крај мерина двора,
„Да би ли ме Мера цељивала,
Кад ме није живог пољубила,
„Нек ме барем мртвога цељива 65
Чим то рече с душом се растаде.
Цикну викну Ватима дјевојка,
А бесједи Омерова мајка:
„Ој Омере, моје чедо драго
„Зар се љуба прво вече туче?“ 70
Њој бесједи Ватима дјевојка:
„Мртав мати Омер у постељи!"
Кад то зачу Омерова мајка:
„Курво, кучко, Ватимо дјевојко,
„Што отрова Омера бербера? 75
Ал бесједи Ватима дјевојка:
„Стан’ почекај, Омерова мајко,
„Да доватим ситну књигу малу,
„Што је мени Омер написао
„Да ме младу не окривиш мајко! 80
„Још је мени овако казао:
„„Ако л’ мени суђен данак дође,
„„Обуц’те ми танану кошуљу
„„Што ми ј’ Мера у милости дала,
„„Више злата него бјела платна, 85
„„Нек дозове Иву Самарлију
„„Нек сатеше самарли-сандука
„„Нек ми зову младе носиоце,
„„Носиоце момке нежењене,
„„Пратиоце прошене дјевојке, 90
„„Нек ми купи три ђуле румене,
„„Нек ме носи крај Мерина двора
„„Да би ли ме Мера цељивала,
„„Кад ме није живог пољубила,
„„Нек ме барем мртвога цељива!““ 95
То је мајка за савет примила,
Обукла му танану кошуљу,
Што му ј’ Мера у милости дала,
Више злата него бјела платна,
И дозвала Иву Самарлију, 100
Те сатеса самарли-сандука
Дозвала му младе носиоце,
Носиоце момке нежењене,
Пратиоце прошене дјевојке,
Купила му три ђуле румене, 105
Проноси га крај Мерина двора
Изилази Омерка дјевојка:
„Мила мати не могу ти ткати
„Сребрн чунак неће да прољеће,
„Миришу ми три ђуле румене, 110
„Онуд носе Омера бербера,
„Изаћи ћу да га оцељивам
„Братимићу момке просиоце,
„И сестрићу прошене дјевојке
„Нек га спусте на зелену траву, 115
„Да га млада мртва оцељивам
„Кад га нисам жива пољубила!"
Она брати младе носиоце,
Она сестри прошене дјевојке,
Спуштише га на зелену траву, 120
Цељива га Омерка дјевојка,
Цељива га па се с душом раста;
Кад Омера у цркву однеше,
А Омерки сандук сатесаше,
Кад Омера у цркву унеше 125
А Омерку у сандук метнуше;
Кад Омера из цркве изнеше
А Омерку у цркву унеше;
Кад Омера уз гробље однеше
А Омерку из цркве изнеше; 130
Кад Омера у раку спустише,
А Омерку у гробље унеше,
Кад Омера земљом затрпаше
А Омерку у раку снустише.
Закопаше двоје дјеце млади, 135
Кроз земљу им руке провлачили,
А у руке зелену јабуку;
Из Омера зелен бор изнико,
Из Омерке зелена борика,
Борика се око бора вила, 140
Бор борики потихо бесједи:
„Што се вијеш око мене мртвог
„Кад се ниси око живог вила!“
Она бору тихо одговара:
„То је крива твоја мила мајка 145
„Оног нас је света раставила
„А овог нас света саставила!
