Ожалошћена породица/31

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА II

ПОЈАВА II

САРКА, ПРЕЂАШЊИ

САРКА (обучена у упадљиво црвену или шарену хаљину, под шеширом окићеним цвећем или пантљикама): Добар дан, ожалошћена породицо! Добар дан, шта ми радите, како сте?
СИМКА, ВИДА, ГИНА: Ју, Сарка?!!...
ВИДА: Шта ти би, бога ти?
САРКА: Како шта ми би? Нека тетка носи црнину, а не ја. Осам дана носим црнину за две хиљаде динара, доста му је то!
ГИНА: Бога ми, Сарка, право и кажеш. Не знам зашто сам се и ја оцрнила, ваљда за његових тричавих 3.000 динара. Нисам ваљда луда...(Скида црну мараму коју је носила око врата и вади један цвет из вазе па га задева у косу.) Што каже Сарка, нека га жали тетка!
ТРИФУН: Море, жене, да нисте нешто преураниле? А ако Агатон сад дође и донесе нам вест да се адвокат примио да обори тестамент!
САРКА: А зар је мени тешко тркнути до куће па навући опет црнину?
ТРИФУН: А ти, Гино, само бациш цвет па удариш опет у плач.
ГИНА: Па јест!
САРКА (женама): Право да вам кажем, сестре, ја сам на чистој штети кад носим црнину. Свако мисли да сам у жалости, па ме гледа с неким поштовањем. А што ће мени поштовање, марим ти ја за поштовање...
ВИДА: Па јест!
САРКА: Ето знам, кад сам била удовица са првим мужем, па тако, вртио се око мене неки млад професор, а ја још у црнини; па ми он каже: „Имао бих, госпа-Сарка, нешто да вам кажем, ал' не могу, јер поштујем вашу тугу!” Шта има ког ђавола да ми поштује тугу, да га пита човек. Ал' тако васпитан човек па поштује тугу!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.