Ожалошћена породица/24
ПОЈАВА Х
ПРОКА, ПРЕЂАШЊИ
ПРОКА (долази споља): Јесте ли сви ту?
СИМКА, ГИНА, ТАНАСИЈЕ, МИЋА: Шта је?
ПРОКА: Не ваља!
ГИНА: Шта не ваља?
ПРОКА: Био сам код нашег општинског адвоката, па ми он каже да смо се ми противзаконито уселили у кућу.
АГАТОН: Па дабоме да сте се противзаконо уселили, кажем ја. Да сте ви мене самога пустили, све би друкче било.
ТРИФУН: Па јест, сасвим би друкче било.
ТАНАСИЈЕ: Па добро, Агатоне, 'ајде шта ти велиш, шта да се ради сад?
ТРИФУН: Како смо се уселили, тако да се и иселимо.
ГИНА: Ју, ју, ко би ту срамоту поднео од света?
ПРОКА: Била би одиста велика срамота, него да ти, Агатоне, пођеш до адвоката.
АГАТОН: Кога адвоката?
ПРОКА: Овога стараоца, па да му то некако вешто објасниш како смо се ми уселили овде у доброј намери.
АГАТОН: За мене знам да имам добре намере.
САРКА: А зар ја немам?
АГАТОН: Јест и ти.
ГИНА: Откуд па само ви? Сви смо дошли с добрим намерама.
САРКА: Право каже Гина, сви смо дошли с добрим намерама.
ПРОКА: Оставите сад то зашто је ко дошао; него шта велиш, Агатоне, је л' да пођеш ти до адвоката?
НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Треба, дабоме!
АГАТОН: Па кад велите, 'ајд да пођем!
МИЋА: А шта велиш, Агатоне, кад се већ онако упустиш с њим у разговор, да ли можеш нешто том приликом да га испиташ како гласи тестамент?
НЕКОЛИКО ГЛАСОВА: Јест, јест. То би добро било!
АГАТОН: Пробао сам ја то, није да нисам пробао, али не иде. Ни речи неће да каже; вели не зна.
ПРОКА: Ама, како не зна кад је он писао тестамент?
АГАТОН: Он зна, дабоме, ал' ето, не можеш ни реч да му ишчупаш.
ТРИФУН: Па ти се, Агатоне, увек хвалиш како си вешт иследник; па ето ти, покажи ту.
АГАТОН: Не хвалим се ја, него сам одиста ја важио као највештији иследник. Е, ал' ја сам имао за то нарочите своје методе. Питам окривљенога људски, и што кажу човечански, он неће да призна. Неће, добро! Ја наредим да га истуку у 'апси, и кад га они доле премлате он лепо призна. Шта може друго него да призна? Кажем ти, имао сам своје методе и био сам врло вешт иследник, ал' оно је друго, а ово је друго. Не могу ја тек наредити да се адвокат истуче и премлати да би признао шта пише у тестаменту.
ТАНАСИЈЕ: Па не може, дабоме!
ПРОКА: Ама, оставите се људи празних разговора да не губимо време. Него, дедер, Агатоне, да пођеш ти адвокату.
ВИДА: Реци му да смо се ми овде уселили као фамилија; нисмо ми туђинци с улице.
СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка.
МИЋА: Реците му, пријатељ-Агатоне, да смо ми наследници.
ПРОКА: И реци да ми иначе поштујемо закон и не желимо да га вређамо.
ГИНА: И реци му да смо се ми уселили да чувамо да ко не разнесе.
ТАНАСИЈЕ: И реци му да смо сви честити, угледни људи.
ТРИФУН: И реци му да ћемо ми припитати и друге адвокате.
АГАТОН: Ама, немојте ви мене учити шта ћу му рећи. Носио сам се ја већ толико пута с адвокатима, умећу ваљда.
ПРОКА: Е, па хајде, бога ти, пођи!
МИЋА (који је стално извиривао кроз стаклена врата не би ли спазио даницу): Није потребно да иде пријатељ Агатон, ево га адвокат иде овамо!
СВИ (изненађено): Иде?
МИЋА: Да, иде с њом.
ГИНА: Је л' с тетком?
МИЋА: Није с тетком, него с оном?
СИМКА: Ама, са оном девојком?
МИЋА: Па она је малочас отишла да јави да смо се ми уселили.
АГАТОН: Е, онда то мења ситуацију. Него, знате шта, не можемо ми сви разговарати с њим; ја мислим, боље ће бити да се сви склоните и да мене оставите.
ПРОКА: Готово... Боље је да не види оволику гомилу.
АГАТОН: А уклонићу се и ја, нећу да изгледа као да сам га нарочито очекивао, него ћу ја после наићи као случајно.
ТАНАСИЈЕ: Јест, јест, да се разиђемо! (Сви се разилазе у своје собе.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|