Ožalošćena porodica/24
POJAVA H
PROKA, PREĐAŠNjI
PROKA (dolazi spolja): Jeste li svi tu?
SIMKA, GINA, TANASIJE, MIĆA: Šta je?
PROKA: Ne valja!
GINA: Šta ne valja?
PROKA: Bio sam kod našeg opštinskog advokata, pa mi on kaže da smo se mi protivzakonito uselili u kuću.
AGATON: Pa dabome da ste se protivzakono uselili, kažem ja. Da ste vi mene samoga pustili, sve bi drukče bilo.
TRIFUN: Pa jest, sasvim bi drukče bilo.
TANASIJE: Pa dobro, Agatone, 'ajde šta ti veliš, šta da se radi sad?
TRIFUN: Kako smo se uselili, tako da se i iselimo.
GINA: Ju, ju, ko bi tu sramotu podneo od sveta?
PROKA: Bila bi odista velika sramota, nego da ti, Agatone, pođeš do advokata.
AGATON: Koga advokata?
PROKA: Ovoga staraoca, pa da mu to nekako vešto objasniš kako smo se mi uselili ovde u dobroj nameri.
AGATON: Za mene znam da imam dobre namere.
SARKA: A zar ja nemam?
AGATON: Jest i ti.
GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama.
SARKA: Pravo kaže Gina, svi smo došli s dobrim namerama.
PROKA: Ostavite sad to zašto je ko došao; nego šta veliš, Agatone, je l' da pođeš ti do advokata?
NEKOLIKO GLASOVA: Treba, dabome!
AGATON: Pa kad velite, 'ajd da pođem!
MIĆA: A šta veliš, Agatone, kad se već onako upustiš s njim u razgovor, da li možeš nešto tom prilikom da ga ispitaš kako glasi testament?
NEKOLIKO GLASOVA: Jest, jest. To bi dobro bilo!
AGATON: Probao sam ja to, nije da nisam probao, ali ne ide. Ni reči neće da kaže; veli ne zna.
PROKA: Ama, kako ne zna kad je on pisao testament?
AGATON: On zna, dabome, al' eto, ne možeš ni reč da mu iščupaš.
TRIFUN: Pa ti se, Agatone, uvek hvališ kako si vešt islednik; pa eto ti, pokaži tu.
AGATON: Ne hvalim se ja, nego sam odista ja važio kao najveštiji islednik. E, al' ja sam imao za to naročite svoje metode. Pitam okrivljenoga ljudski, i što kažu čovečanski, on neće da prizna. Neće, dobro! Ja naredim da ga istuku u 'apsi, i kad ga oni dole premlate on lepo prizna. Šta može drugo nego da prizna? Kažem ti, imao sam svoje metode i bio sam vrlo vešt islednik, al' ono je drugo, a ovo je drugo. Ne mogu ja tek narediti da se advokat istuče i premlati da bi priznao šta piše u testamentu.
TANASIJE: Pa ne može, dabome!
PROKA: Ama, ostavite se ljudi praznih razgovora da ne gubimo vreme. Nego, deder, Agatone, da pođeš ti advokatu.
VIDA: Reci mu da smo se mi ovde uselili kao familija; nismo mi tuđinci s ulice.
SIMKA: I valjda imamo preča prava nego tetka.
MIĆA: Recite mu, prijatelj-Agatone, da smo mi naslednici.
PROKA: I reci da mi inače poštujemo zakon i ne želimo da ga vređamo.
GINA: I reci mu da smo se mi uselili da čuvamo da ko ne raznese.
TANASIJE: I reci mu da smo svi čestiti, ugledni ljudi.
TRIFUN: I reci mu da ćemo mi pripitati i druge advokate.
AGATON: Ama, nemojte vi mene učiti šta ću mu reći. Nosio sam se ja već toliko puta s advokatima, umeću valjda.
PROKA: E, pa hajde, boga ti, pođi!
MIĆA (koji je stalno izvirivao kroz staklena vrata ne bi li spazio danicu): Nije potrebno da ide prijatelj Agaton, evo ga advokat ide ovamo!
SVI (iznenađeno): Ide?
MIĆA: Da, ide s njom.
GINA: Je l' s tetkom?
MIĆA: Nije s tetkom, nego s onom?
SIMKA: Ama, sa onom devojkom?
MIĆA: Pa ona je maločas otišla da javi da smo se mi uselili.
AGATON: E, onda to menja situaciju. Nego, znate šta, ne možemo mi svi razgovarati s njim; ja mislim, bolje će biti da se svi sklonite i da mene ostavite.
PROKA: Gotovo... Bolje je da ne vidi ovoliku gomilu.
AGATON: A ukloniću se i ja, neću da izgleda kao da sam ga naročito očekivao, nego ću ja posle naići kao slučajno.
TANASIJE: Jest, jest, da se raziđemo! (Svi se razilaze u svoje sobe.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|