* * *


Од жутеницу

Жут пет’л три пут лупнул
сас жута крила, над жуту кокошку.
Жута кокошка,
жута година,
жутог месеца, 5
жуте недеље,
жут дан,
жуто јајце снела,
у жуту сламу.
Жута слама нек остане, 10
а жутеница сас нашега (Милана) нестане!
Хуј!
Жута кучка,
жуто куче окотила,
жутог дана, 15
у жуту годину,
у жуту шуму.
Жута шума нек остане,
а жутеница нек нестане сас нашега (Милана)!
Хуј! 20
Жута крава жуто теле отелила,
у жут дан
у жуту недељу
у жут месец,
у жуту годину, 25
у жуто поље.
Жуто поље нек остане,
а жутеница нек нестане сас нашега (Милана)!
Хуј!
Од жут восак, 30
у жуту собу,
жута свећа горела,
па туј и изгорела.
Нестало ју како да ју неје и било,
сас жутеницу нашега (Милана)! 35
Хуј!
Дигни се туј ти место неје!
Иди у морске дубине,
у високе планине.
Дигни се вештице и ветрови, 40
дошли сте да (Милану) поједете главу
и срце да поједете,
али је код њега далња бајалица,
која ви праћа у гору,
листови да пребројите, 45
у море пес’к да измерите,
у свет путеви да пребројите,
и кад се врнете не можете
ништа да му учините.
Далња је бајалица душом одувала, 50
сас руку замашила,
и сас траву растурила.
На нашега (Милана) здравје и живот.


Певач, место записа и напомена

Од ове болести (жутица) се баје жутим новчићем и кува се посебна трава са жутим соком. Грне (мали земљани врч) са скуваном травом стоји закачено изнад врата болесника, и он, сваког јутра пре јела узима грне, не ступивши на земљу, и то пре сунца, из кога попије по један гутаљ. Док је у болести, мора сам спавати.

Референце

Извор

  • Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 224-225.
  • Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 57-58.