Od žutenicu
Žut pet’l tri put lupnul
sas žuta krila, nad žutu kokošku.
Žuta kokoška,
žuta godina,
žutog meseca, 5
žute nedelje,
žut dan,
žuto jajce snela,
u žutu slamu.
Žuta slama nek ostane, 10
a žutenica sas našega (Milana) nestane!
Huj!
Žuta kučka,
žuto kuče okotila,
žutog dana, 15
u žutu godinu,
u žutu šumu.
Žuta šuma nek ostane,
a žutenica nek nestane sas našega (Milana)!
Huj! 20
Žuta krava žuto tele otelila,
u žut dan
u žutu nedelju
u žut mesec,
u žutu godinu, 25
u žuto polje.
Žuto polje nek ostane,
a žutenica nek nestane sas našega (Milana)!
Huj!
Od žut vosak, 30
u žutu sobu,
žuta sveća gorela,
pa tuj i izgorela.
Nestalo ju kako da ju neje i bilo,
sas žutenicu našega (Milana)! 35
Huj!
Digni se tuj ti mesto neje!
Idi u morske dubine,
u visoke planine.
Digni se veštice i vetrovi, 40
došli ste da (Milanu) pojedete glavu
i srce da pojedete,
ali je kod njega dalnja bajalica,
koja vi praća u goru,
listovi da prebrojite, 45
u more pes’k da izmerite,
u svet putevi da prebrojite,
i kad se vrnete ne možete
ništa da mu učinite.
Dalnja je bajalica dušom oduvala, 50
sas ruku zamašila,
i sas travu rasturila.
Na našega (Milana) zdravje i život.
