Огрејала јасна месечина (Лужница)

* * *

[Огрејала јасна месечина]

Огрејала јасна месечина,
л'ко греје, л'ко греје —
далеко се види,
ч'к се види до Стамбола града.
Там огреја робље поврзано 5
и меџ њима моју милу браћу —
Јову, Косту и Радована,
сестра им се млого радовала.
С'га нема, с'га нема
брата брата ниједнога, 10
кој че сестру из дом да изведе
и предаде ручноме деверу!

---

Референце

Извор

Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 41, 1977.; Душан М. Ћирић: Седењћа и седенћарске песме у Лужници, стр. 190.