Овчар је туга голема



Овчар је туга голема

Проклета да је девојћа
која се вара с овчара!
Овчар је туга голема,
не знаје делник ни празник,
не знаје лето ни зиму. 5
Црна му земља простирка,
ведро му небо завивка.



Референце уреди

Извор уреди

  • Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 125.