Проклета да је девојћа
која се вара с овчара!
Овчар је туга голема,
не знаје делник ни празник,
не знаје лето ни зиму. 5
Црна му земља простирка,
ведро му небо завивка.
Референце
Извор
Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 125.
