Prokleta da je devojća
koja se vara s ovčara!
Ovčar je tuga golema,
ne znaje delnik ni praznik,
ne znaje leto ni zimu. 5
Crna mu zemlja prostirka,
vedro mu nebo zavivka.
Reference
Izvor
Momčilo Zlatanović i Staniša Tošić, Čudno drvo - lirske narodne pesme jugoistočne Srbije, Gradina, Niš, 1971., str. 125.