[Овце чува дели Магдалена]
Овце чува дели Магдалена,
овце чува и Богу се моли:
„Дај ми, Боже, један прамен магле,
да замаглим Маркове ливаде,
те да пустим овце у ливаде.” 5
Што молила, Бог јој поклонио:
Бог јој даде један прамен магле,
те замагли Маркове ливаде,
те пустила овце у ливаде.
Отуд иде незнана делија: 10
„Помоз Богу, овчар Магдалена!”
„Дај Бог добро, незнана делијо!”
„Да те питам, право да ми кажеш:
чије л’ овце, чије су ливаде?”
„Кад ме питаш ираво да ти кажем: 15
моје овце, Маркове ливаде.”
„Ја сам чуо, људи ми казују
да ти имаш овна деветака,
и на овну звоно од „иљаде”,
на звонцету цвеће дафиново, 20
и у цвећу очи девојачке.”
„Кад ме питаш, право да ти кажем
ја имадем овна деветака,
и на овну звоно од иљаде,
на звонцету цвеће дафиново, 25
и у цвећу очи девојачке.
Тад јуриша незнаиа делија,
те јој узе овна деветака,
и на овну звоно од иљаде,
и у звону цвеће дафиново, 30
и у цвећу очи девојачке.
„Не харим те, незнана делијо,
јер ја имам овцу левакињу,
ојагњиће јагње деветарче,
и ја имам ујка кујунџију, 35
сковаће ми звоно од иљаде,
још на звону цвеће дафиново,
и у цвећу очи дсвојачке,
у очима драге каменове,
што се види ноћу путовати, 40
у поноћи као у по дана.”