Обштинска кућа

Обштинска кућа Писац: Љубомир Ненадовић

Просуло се вино из Маркове чаше,
Те нам порумени све брегове наше,
И у свако срце што се србско зове
Ули нову снагу и надежде нове.
То не било вино из Маркове чаше,
Већ румена зора буди земље наше:
Устајте, устајте, свима зора свиће,
Сви на пос’о хајте, сваком посла биће,
Обштинска је кућа што се сада гради,
Највећи, најмањи нека на њој ради.
Нек’ не жали нико живота, имања,
Да нам кућа наша не буде најмања,
Већ да у њој могу сви заједно стати
Сви које год роди мила србска мати.
Да нам кућа буде велика и јака
Као што су куће осталих јунака.
На своме огњишту Србин да се греје,
А не да се грчи испод туђе стреје.
Да вино у здравље свога кнеза пије,
И не плаћа више туђину кирије,
Устајте, устајте и стари и млади,
Обштинска се кућа обштински и гради.
Потребно је руку, потребно је гвожћа,
План је већи него Милоша и Ђорђа.

Извор

1866. Вила. Година друга, број 52, стр. 821.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 129 година.