Obštinska kuća

Obštinska kuća Pisac: Ljubomir Nenadović

Prosulo se vino iz Markove čaše,
Te nam porumeni sve bregove naše,
I u svako srce što se srbsko zove
Uli novu snagu i nadežde nove.
To ne bilo vino iz Markove čaše,
Već rumena zora budi zemlje naše:
Ustajte, ustajte, svima zora sviće,
Svi na pos’o hajte, svakom posla biće,
Obštinska je kuća što se sada gradi,
Najveći, najmanji neka na njoj radi.
Nek’ ne žali niko života, imanja,
Da nam kuća naša ne bude najmanja,
Već da u njoj mogu svi zajedno stati
Svi koje god rodi mila srbska mati.
Da nam kuća bude velika i jaka
Kao što su kuće ostalih junaka.
Na svome ognjištu Srbin da se greje,
A ne da se grči ispod tuđe streje.
Da vino u zdravlje svoga kneza pije,
I ne plaća više tuđinu kirije,
Ustajte, ustajte i stari i mladi,
Obštinska se kuća obštinski i gradi.
Potrebno je ruku, potrebno je gvožća,
Plan je veći nego Miloša i Đorđa.

Izvor

1866. Vila. Godina druga, broj 52, str. 821.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ljubomir Nenadović, umro 1895, pre 129 godina.