Обућар и његов син

Војислав Илић

Обућар и његов син Писац: Војислав Илић

У мрачној, прљавој изби, у очи Лазарев-дана,
Сеђаше обућар бедни за сниским и старим столом
Kpпeћu брижљиво нешто. Пламен је лојане свеће
Озаравао бледо убоге и влажне куте,
   Станиште нужде љуте.

А у буџаку једном, где мемла царује права,
Син жалоснога крпе на црним ритама спава,
И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста
   Око Исуса Христа

Многа се скупила деца. Зелене палмове гране,
И звекет звонаца јасних свечаност казује њину,
И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно:
   Осана Давидовом сину!

И стари крпа се трже. Он речи појмио није,
Ни наду на лепши живот, која се у њима крије
Али је певање чуо, и нежна туга га узе.
И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком
   Обриса топле сузе.


13. јул 1890.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 189, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.