Obućar i njegov sin

Vojislav Ilić

Obućar i njegov sin Pisac: Vojislav Ilić

U mračnoj, prljavoj izbi, u oči Lazarev-dana,
Seđaše obućar bedni za sniskim i starim stolom
Kppeću brižljivo nešto. Plamen je lojane sveće
Ozaravao bledo uboge i vlažne kute,
   Stanište nužde ljute.

A u budžaku jednom, gde memla caruje prava,
Sin žalosnoga krpe na crnim ritama spava,
I sanja sutrašnji praznik: kô lica anđelski čista
   Oko Isusa Hrista

Mnoga se skupila deca. Zelene palmove grane,
I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu,
I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno:
   Osana Davidovom sinu!

I stari krpa se trže. On reči pojmio nije,
Ni nadu na lepši život, koja se u njima krije
Ali je pevanje čuo, i nežna tuga ga uze.
I kratki oturi čekić i tvrdom, žilavom rukom
   Obrisa tople suze.


13. jul 1890.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 189, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.