Обичан човек (шала у три чина)/36
VI
НИКОЛА, СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ
НИКОЛА (Долази са стране): Једна вас госпођа тражи господине.
ДАМЊАНОВИЋ: Мене?
СОФИЈА (Долази одмах за Николом): Синко!... (Загрли га).
ДАМЊАНОВИЋ: Мајко?... Ви?... Зар сте дошли?...
СОФИЈА: А зар да не дођем?... Једва сам чекала.
ДАМЊАНОВИЋ: Извините. Моја мајка.
ЗОРКА (Пољуби јој руку): Мило ми је, забога, зар тако изненада? ДАМЊ АНОВИЋ: Мајко, ово је сестра... Ја сам, мајко, најсрећнији човек на свету, што ти могу представити: ово је сестра мога пријатеља и друга Душана.
СОФИЈА: Мило ми је, душо.
ЗОРКА: Извините, да јавим одмах мајци. Она вас није видела. Па и господин Јованча, он и не зна да сте стигли. (Отрчи).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|