Običan čovek (šala u tri čina)/36
VI
NIKOLA, SOFIJA, PREĐAŠNjI
NIKOLA (Dolazi sa strane): Jedna vas gospođa traži gospodine.
DAMNjANOVIĆ: Mene?
SOFIJA (Dolazi odmah za Nikolom): Sinko!... (Zagrli ga).
DAMNjANOVIĆ: Majko?... Vi?... Zar ste došli?...
SOFIJA: A zar da ne dođem?... Jedva sam čekala.
DAMNjANOVIĆ: Izvinite. Moja majka.
ZORKA (Poljubi joj ruku): Milo mi je, zaboga, zar tako iznenada? DAMNj ANOVIĆ: Majko, ovo je sestra... Ja sam, majko, najsrećniji čovek na svetu, što ti mogu predstaviti: ovo je sestra moga prijatelja i druga Dušana.
SOFIJA: Milo mi je, dušo.
ZORKA: Izvinite, da javim odmah majci. Ona vas nije videla. Pa i gospodin Jovanča, on i ne zna da ste stigli. (Otrči).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|