Ноћ у Боки
Херцег-Нови ћути... Тек с Тврткова града
Из бршљана свелог, пун бола и јада,
Свети гласак звони...
Да л' то добри анђô над могилом нада
Благе сузе рони?
Ил' рањено тиче у ту нојцу црну
Са починка свога са цијуком прхну?
Не, ја знадем гласак што се болом креће:
То ловћенска вила на руине слеће
Па их сузом кваси.
За златнијем добом, што се вратит неће,
Златне трга власи
И цјелива бршљан - цигли вијенац свео,
На развали краља што се тужан сплео.