Ноћни гласови

Војислав Илић

Ноћни гласови Писац: Војислав Илић

1.
На пучини плавој тишина почива,
За Олимпом сунце у тами се скрива.
Са галија царских, што на мору леже,
Кроз вечерњи сутон пуцањ се разлеже
И док све у миру и санку почива
Изненадни шум се диже и разлива.

2.
Тамо куда прошлост од искони дрема,
И јуначки клефта на пљачку се спрема,
Где се вите куле са обала беле,
И топови стрше с мрачне цитаделе,
Чудан неки узвик задрхта у ноћи
И потону глуво у тавној самоћи.

з.
Још не свиће зора, још не поју петли,
Сладострасно бледа Дијана ми светли;
А море, и небо, и обале бајне
Разливају шапат и узвике тајне:
То природа јужна, у вечери касне,
Шуми своје песме заношљиво страсне.


Солун, 15. фебруар 1889.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 109, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.