Noćni glasovi

Vojislav Ilić

Noćni glasovi Pisac: Vojislav Ilić

1.
Na pučini plavoj tišina počiva,
Za Olimpom sunce u tami se skriva.
Sa galija carskih, što na moru leže,
Kroz večernji suton pucanj se razleže
I dok sve u miru i sanku počiva
Iznenadni šum se diže i razliva.

2.
Tamo kuda prošlost od iskoni drema,
I junački klefta na pljačku se sprema,
Gde se vite kule sa obala bele,
I topovi strše s mračne citadele,
Čudan neki uzvik zadrhta u noći
I potonu gluvo u tavnoj samoći.

z.
Još ne sviće zora, još ne poju petli,
Sladostrasno bleda Dijana mi svetli;
A more, i nebo, i obale bajne
Razlivaju šapat i uzvike tajne:
To priroda južna, u večeri kasne,
Šumi svoje pesme zanošljivo strasne.


Solun, 15. februar 1889.

Izvori

• Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 109, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.