Алекса Шантић

Песнику Народног Јединства (Петру Прерадовићу)

На врелу братства опрасмо очију вид,
И више ми нисмо слепи...
Опрасмо мрље, и крв, и грех, и стид,
И сад смо к'о богови лепи!

Гле душе, што их вековни точио црв,
У један сплеле се венац -:
Једна је лоза и једна краљевска крв
Срб, Хрват и Словенац.

Са наших њива један се хори пој
Уз наша рала и брâне -:
Три стара храста раздиру маглени слој
И сунцем огрћу гране...

У покајању прошле су ране и вред
Што смо их борбама дугим,
Када се кобно смејао сатана блед, -
Задали једни другим...

С темељем вере саградили смо храм,
Подигли стубове трајне;
У кандилима зажегли свештени плам
Васкрсне мисли сјајне...

У свето кубе молитве диже се глас
Из грла милиона:
Боже братимства, Ти вечно води нас
И штити од фараона!...

Тамо, где маше ловора златни сплет,
Сад наши бродови броде
Сврх бела једра, олујни ширећи лет,
Кликће ор'о слободе.

На врелу братства опрасмо очију вид,
И више ми нисмо слепи...
Опрасмо мрље, и крв, и грех, и стид,
И сад смо к'о богови лепи!