Нови завјет (Караџић) / 2. Тимотеју

< 1. Тимотију НОВИ ЗАВЈЕТ ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА Титу >
Превод Вука Стефановића Караџића објављен у Бечу 1847. године.


Тимотију посланица друга светога апостола Павла.

Глава I.

1. Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој за обећање живота у Исусу Христу,

2. Тимотију, љубазноме сину, благодат, милост, мир од Бога оца и Христа Исуса Господа нашега.

3. Захваљујем Богу, којему служим од прародитеља чистом савјести, што без престанка имам спомен за тебе у молитвама својијем дан и ноћ,

4. Желећи да те видим, опомињући се суза твојијех, да се радости испуним;

5. Опомињући се нелицемјерне у теби вјере, која се усели најприје у бабу твоју Лоиду и у матер твоју Евникију; а увјерен сам да је и у теби;

6. Заради којега узрока напомињем ти да погријеваш дар Божиј који је у теби како сам метнуо руке своје на тебе.

7. Јер нам Бог не даде духа страха, него силе и љубави и чистоте.

8. Не постиди се дакле свједочанства Господа нашега Исуса Христа, ни мене сужња његова; него пострадај с јеванђелијем Христовијем по сили Бога,

9. Који нас спасе и призва звањем светијем, не по дјелима нашима, него по својој наредби и благодати, која нам је дана у Христу Исусу прије времена вјечнијех;

10. А сад се показа у доласку спаситеља нашега Исуса Христа, који раскопа смрт, и обасја живот и нераспадљивост јеванђелијем;

11. За које сам ја постављен апостол и учитељ незнабожаца.

12. Заради којега узрока и ово страдам; јер знам коме вјеровах, и увјерен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај.

13. Имају у памети образ здравијех ријечи које си чуо од мене, у вјери и љубави Христа Исуса.

14. Добри аманет сачувај Духом светијем који живи у нама.

15. Знаш ово да се одвратише од мене сви у Азији, међу којима је Фигел и Ермоген.

16. А Господ да да милост Онисифорову дому; јер ме много пута утјеши, и окова мојијех не постидје се;

17. Него дошавши у Рим потражи ме још с већијем старањем и нађе.

18. Да да њему Господ да нађе милост од Господа у дан онај. И у Ефесу колико ми послужи, ти знаш добро.

Глава II.

1. Ти дакле, сине мој, јачај у благодати Христа Исуса;

2. И што си чуо од мене пред многијем свједоцима, оно предај вјернијем људима, који ће бити вриједни и друге научити.

3. Ти дакле трпи зло као добар војник Исуса Христа;

4. Јер се никакав војник не заплеће у трговине овога свијета да угоди војводи.

5. Ако и војује, не добија вијенца ако право не војује.

6. Радин који се труди најприје треба да окуси од рода.

7. Разумиј што говорим; а Господ да ти да разум у свему.

8. Опомињи се Господа Исуса Христа који уста из мртвијех, од сјемена Давидова, по јеванђелију мојему,

9. У којему трпим зло до самијех окова као злочинац; али се ријеч Божија не веже.

10. За то трпим све избранијех ради да и они добију спасеније у Христу Исусу са славом вјечном.

11. Истинита је ријеч: ако с њим умријесмо, то ћемо с њим и оживљети.

12. Ако трпимо, с њим ћемо и царовати. Ако се одречемо, и он ће се нас одрећи.

13. Ако не вјерујемо, он остаје вјеран; јер се сам себе не може одрећи.

14. Ово напомињи, и посвједочи пред Господом да се не препиру, које ништа не помаже, него смета оне који слушају.

15. Постарај се да се покажеш поштен пред Богом, као радин који се нема шта стидјети, и право управља ријечју истине.

16. А поганијех празнијех разговора клони се; јер највише помажу у безбожности,

17. И ријеч њихова као живина точи: међу којима је Именеј и Филит,

18. Који у истини погријешише говорећи да је васкрсеније већ било; и сметају вјеру некијех.

19. Тврдо дакле стоји темељ Божиј имајући овај печат: Позна Господ своје, и: Да одступи од неправде сваки који спомиње име Господње.

20. А у великоме дому нијесу суди само златни и сребрни, него и дрвени и земљани: и једни за част, а једни за срамоту.

21. Ако дакле ко очисти себе од овога, биће суд за част, освећен, и потребан домаћину, приправљен за свако добро дјело.

22. Бјежи од жеља младости, а држи се правде, вјере, љубави, мира, са свима који призивљу Господа од чистога срца;

23. А лудијех и празнијех запиткивања клони се знајући да рађају свађе.

24. А слуга Господњи не треба да се свађа, него да буде кротак к свима, поучљив, који неправду може подносити,

25. И с кротошћу поучавати оне који се противе: еда би им како Бог дао покајање за познање истине,

26. И да се ископају из замке ђавола, који их је уловио живе за своју вољу.

Глава III.

1. Али ово знај да ће у пошљедње дане настати времена тешка.

2. Јер ће људи постати саможиви, среброљупци, хвалише, поносити, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, неправедни, нељубавни,

3. Непримирљиви, опадачи, неуздржници, бијесни; не доброљубиви,

4. Издајници, нагли, надувени, који више маре за сласти него за Бога,

5. Који имају обличје побожности, а силе су се њезине одрекли. И овијех се клони.

6. Јер су од овијех они који се завлаче по кућама, и робе женице које су натоварене гријесима и воде их различне жеље,

7. Које се свагда уче, и никад не могу да дођу к познању истине.

8. Као што се Јаније и Јамврије противише Мојсију, тако се и ови противе истини, људи изопаченога ума, невјешти у вјери.

9. Али не ће дуго напредовати; јер ће њихово безумље постати јавно пред свима, као и онијех што поста.

10. А ти си се угледао на моју науку, живљење, намјеру, вјеру, сношење, љубав, трпљење,

11. Протјеривања, страдања, какова ми се догодише у Антиохији, и у Иконији, и у Листри, какова протјеривања поднесох, и од свију ме избави Господ.

12. А и сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени.

13. А зли људи и варалице напредоваће на горе, варајући и варајући се.

14. Али ти стој у томе што си научио и што ти је повјерено, знајући од кога си се научио,

15. И будући да из малена умијеш света писма, која те могу умудрити на спасеније у Христа Исуса.

16. Све је писмо од Бога дано, и корисно за учење, за карање, за поправљање, за поучавање у правди,

17. Да буде савршен човјек Божиј, за свако добро дјело приправљен.

Глава IV.

1. Заклињем те дакле пред Богом и Господом нашијем Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком његовијем и царством његовијем:

2. Проповиједај ријеч, настој у добро вријеме и у невријеме, покарај, запријети, умоли са свакијем сношењем и учењем;

3. Јер ће доћи вријеме кад здраве науке не ће слушати, него ће по својијем жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе,

4. И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.

5. А ти буди тријезан у свачему, трпи зло, учини дјело јеванђелиста, службу своју сврши.

6. Јер ја се већ жртвујем, и вријеме мојега одласка наста.

7. Добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах.

8. Даље дакле мени је приправљен вијенац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него и свима који се радују његову доласку.

9. Постарај се да дођеш брзо к мени;

10. Јер ме Димас остави, омиљевши му садашњи свијет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.

11. Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу.

12. А Тихика послао сам у Ефес.

13. Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне.

14. Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по дјелу његову.

15. Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашијем ријечима.

16. У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими!

17. Али Господ би са мном, и даде ми моћ да се кроза ме сврши проповиједање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавовијех.

18. И Господ ће ме избавити од свакога зла дјела, и сачуваће ме за царство своје небеско; којему слава ва вијек вијека. Амин.

19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.

20. Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесна.

21. Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.

22. Господ Исус Христос са Духом твојијем. Благодат с вама. Амин.