Нова пјесна црногорска о војни Русах и Тураках почетој у 1828. году

0001 Б’јела вило, моја дивна друго,
0002 сведи, друго, све у гусли гласе,
0003 твоје гласе а у гусли јасне,
0004 да их чује који разумије,
0005 разумије драго ако му је.
0006 (Србаљ брате, ова пјесна за те;
0007 ти ћеш чути, ти је разумјети
0008 понајприје од осталих свије’).
0009 На хиљаду и осме стотине
0010 двадест седме на пола године
0011 ситни ферман јесте полетио
0012 од пространа царства русинскога,
0013 из бијела града Петровога,
0014 од силнога цара Николаја,
0015 Николаја Павловога сина.
0016 Лети ферман земљом и свијетом;
0017 колико је хитро полетио,
0018 до чуда би, побратиме, било
0019 да га носи соко под крилима
0020 а камоли Москов на ногама.
0021 Прелетио земљу без хесапа,
0022 доклен дође Махмуту султану
0023 у Стамболу великоме граду,
0024 ђе цар сједи на своме дивану.
0025 Даје улак султану фермана,
0026 лијевом га руком додаваше,
0027 а десном се за сабљу држаше;
0028 још султану ово говорио:
0029 "На тај ферман да ми отпис дадеш
0030 сабљом бритком и мишицом јаком
0031 на првоме пољу од мејдана,
0032 од мејдана за дв’је силе наше."
0033 Пак се улак ончас повратио.
0034 А кад царе ферман прочатио,
0035 поче учит крвава фермана;
0036 цар га учи, грозница га мучи,
0037 е ферман му страха задаваше.
0038 Овако му цар каурах пише:
0039 "Чуј ме боље, Отмановић-царе!
0040 Ево има три године данах
0041 отка ме је сјевер зацарио,
0042 зацарио и круну ми дао,
0043 одсвуђ мене даве додијаше:
0044 од Србије и од Булгарије,
0045 Каравлашке и Карабогданске,
0046 од све Грчке и Анадолије;
0047 то све плаче мени непрестано
0048 на проклете Турке зулумћаре
0049 да се од њих живјети не може.
0050 То све видиш, а за то не мариш.
0051 Него и то ја прегорјет могох,
0052 али синоћ давуџије доше
0053 од простране земље Шумадије,
0054 пет стотинах давуџијах дође,
0055 сваки по кам о грлу донесе;
0056 сташе викат гласом јединијем:
0057 "Хај, помагај, царе господаре,
0058 од тураках, људскијех вуковах!
0059 Скоро су нам очи извадили,
0060 посјекли су нама господара,
0061 новог цара српскога Ђорђија,
0062 хиљадама робах поробише
0063 и Србију огњем изгорјеше.
0064 Но помагај, драги господаре,
0065 ал’ помагај ал’ нас опраштавај,
0066 јер овако живјет не можемо!"
0067 Кад разумјех Србе витезове,
0068 љуто ми се срце увријеђе,
0069 и жалост ме повиша пристиже
0070 кад чух за срмт Црнога Ђорђија,
0071 моје десне из рамена руке.
0072 Него и то хоћах прегорјети
0073 до времена нашега мегдана,
0074 и што било - то је проминуло.
0075 Док ево ти три хиљаде Грках,
0076 три тисуће Грках и Булгарах,
0077 сви у црно завијени сукно,
0078 ронећ сузе низ бијела лица;
0079 сви падају на гола кољена,
0080 сваки виче што год боље може:
0081 "Николаје, сунце без захода,
0082 ал’ помагај ал’ не посијецај,
0083 да нас нежме безбожнијех рука!
0084 Турци су ни силни мучитељи,
0085 не престају чињет ни зулуме,
0086 све зулуме прије нечувене.
0087 Ал’ све бисмо њима опростили
0088 до што јучер нама учинише
0089 у неђељу на Васкрсеније,
0090 кад појаху боже летурђије:
0091 погубише Турци патријарха,
0092 око њега дванаест владиках,
0093 калуђерах триста и шездесет,
0094 а поповах и девет стотинах -
0095 од сироте цркве православне.
0096 Дадоше га мртвог Жудијама
0097 да га вуку проз турске сокаке;
0098 вукоше га четири сахата
0099 по проклету стојну Цариграду
0100 док дођоше мору на пржину;
0101 тад’ у море њега утопише,
0102 а не даше њега укопати.
0103 Но помагај за бога милога
0104 и за нашег светога Јована!
0105 Ол’ помагај ол’ сам посијецај!"
0106 Кад, султане, виђех давуџије
0107 и разумјех њихову невољу
0108 коју трпе вазда од Тураках,
0109 још подругу за вјеру христјанску
0110 и за повук старца патријарха,
0111 објавих ти сефер ферманима
0112 и стах купит моје силне војске
0113 и шиљат их земљом Каравлашком,
0114 Каравлашком и Карабогданском,
0115 пут Дунава ријеке студене,
0116 да поломе дунавске крепости
0117 жестокијем огњем из топовах
0118 и остале по Турској градове,
0119 да их с црном земљом све изравне
0120 и да брже иду пут Стамбола
0121 да и њега сломе и сагоре
0122 жестокијем минам’ и бумбама,
0123 а везире турске свеколике
0124 све да ми их живе пофатају,
0125 љ њима тебе у Русију спреме.
0126 Нека знате каква је подруга
0127 нашом мајком црквом православном!
0128 А том силом на те турске стране
0129 да управља мој Дибићу бане.
0130 Осамдесет хиљад’ је солдатах
0131 и од бога помоћ сваколика.
0132 Још другу ти бјех одасла војску,
0133 војске пуно стотина хиљадах,
0134 а пред њима силни фелдмаршале
0135 Паскјевићу на гласу јуначе,
0136 да похара сву Азију твоју
0137 и претресе кости Мухамеда
0138 у проклету Меку и Медину.
0139 Ал’ ти не смје на мејдан изисти,
0140 но се препа, срамота те била!
0141 Не хће изист напоље очито
0142 да на срамство дијелимо царство,
0143 но подмити христјанске краљеве,
0144 те у мене тебе испросише
0145 и на капе своје одмолише.
0146 Зато књиге послах на армије,
0147 те их вратих јопет у Русију,
0148 нех ћех сефер с тобом заводити.
0149 Ал’ се надах у тебе, султане,
0150 да већ зулум хоће прекинути,
0151 да не прште Турци сиротињу,
0152 твоји Турци, што се мнију вуци,
0153 те ти ране све опростих моје.
0154 Ми на љубав јопет остадосмо,
0155 али то нам све у ништа пође:
0156 ти погази главно пријатељство
0157 са ферманом што си написао,
0158 послао га проза сву Турћију
0159 на везире, паше и кадије
0160 сву да турче сиротињу рају,
0161 који ли се потручио не би,
0162 да му сабљом одсијеку главу.
0163 Ја већ ово трпјети не могу,
0164 но ако си ка те зову људи
0165 и ако те Туркиња родила,
0166 купи војску што највише можеш,
0167 хајде с војском у поље широко
0168 да на мегдан круне дијелимо.
0169 Немој рећи да је то кријући,
0170 ал’ с’ у мито више поуздати;
0171 вјера моја, помоћи ти неће
0172 ако дадеш све твоје дукате
0173 и све краље од Европе купиш,
0174 свијема те нећу поклонити,
0175 него рат им зато објавити.
0176 Кукавице, хоћеш ме познати:
0177 али ћеш се мени поклонити
0178 али ћу ти главу откинути!
0179 Празноћеса из пјешчанских странах,
0180 није шала милион Московах
0181 под оружјем, копљим’ и сабљама!
0182 Сву Европу на зохор бих прош’о,
0183 а камоли кукавну Турћију."
0184 Такви ферман Махмут разумио
0185 и видио што му Москов пише;
0186 све телале царе наредио,
0187 терларџијах четири стотине,
0188 да викају по Стамболу граду,
0189 безпрестана три бијела дана,
0190 све по реду турске старјешине
0191 и остале Турке витезове
0192 да му брже дођу на дивана;
0193 који ли му на диван не дође,
0194 царска вјера, посјећ’ ће му главу.
0195 Отидоше танке терларџије,
0196 вичу телар, никад не престају,
0197 у њ спомињу паше и везире
0198 и остале Турке витезове:
0199 "Брже да сте, цареве делије,
0200 брже боље цару на дивана,
0201 у неђељу која прва буде;
0202 који ли му на диван не дође,
0203 царска ријеч, без главе остаде!"
0204 Кад то чуше паше и везири
0205 и остали по Стамболу Турци,
0206 брже греде сваки пут дивана.
0207 Кад се Турци на диван скупише,
0208 они цару тако бејседише:
0209 "Султан-царе, од свијета главо,
0210 што си за нас хитро посилао?
0211 Која ти је мука ол’ невоља?
0212 Али ти је Хаџем заратио?
0213 Али ти се Мисир одметнуо
0214 од’ скадарски паша Бушатлија
0215 и његова гола Арбанија?
0216 Ал’ се каур-краљи сви сложили,
0217 сви се крстом једним прекрстили?
0218 Оли ти је Москов заратио?
0219 Хај, не бој се, наш честити царе,
0220 наше сунце нигда заходеће,
0221 које гријеш ноћи ка и дневи!
0222 Доклен су ти Турци витежеви,
0223 ласно ћемо Хаџем освојити
0224 и вас Мисир огњем попалити.
0225 Ако л’ ти се везир одметнуо,
0226 Арнаутин паша Бушатлија
0227 и његова љута Арбанија,
0228 вјера наша, хоће погинути,
0229 ми Турци му кућу ископати,
0230 да од врага не остане трага.
0231 Ако л’ су се сви краљи сложили,
0232 и ту слогу разврћи је ласно
0233 кад смо главу змаја најжешћега
0234 откунули, теби донијели -
0235 из Тополе црнога Ђорђије.
0236 Ако л’ ти је Москов заратио,
0237 то нам није мило ни једноме;
0238 бог ће знати што ће коме дати,
0239 нам’ је залуд ш њиме ратовати.
0240 Отка Петар собом закраљи се,
0241 кад гођ сефер с Московим’ имасмо,
0242 у свакому боју погибосмо;
0243 дадосмо му полу царства свога,
0244 и ово ће узети нам сада."
0245 Султан на то њима одговори:
0246 "Турци браћо, паше и везири,
0247 није мене Хаџем заратио,
0248 нити ми се Мисир одметнуо,
0249 ни проклети паша Бушатлија,
0250 нит’ његова љута Арбанија,
0251 него, Турци, браћо моја драга,
0252 јучер ме је ферман допануо
0253 од новога краља Николаја,
0254 сина Павла, руског господара,
0255 а унука Петра големога,
0256 дин-душмана од стара времена.
0257 У ферман ми сефер објављује;
0258 још ме кавур на мегдан позивље
0259 под бијелом Варном на крајину
0260 са свом војском што ми царство има.
0261 Влах писати тако се усуди!
0262 Но за бога, турске поглавице,
0263 немојте се препаст од Москова,
0264 од Москова, рода хаинскога!
0265 Е тако ми свеца Мухамеда
0266 и сејџаде на коју је клања,
0267 кад напишем шездесет ферманах
0268 на шездесет царства ми везирах,
0269 када скупим силновиту војску,
0270 вјера моја, Турци витезови,
0271 ђавура ћу зајмит преко мора,
0272 преко мора тисућу конаках,
0273 нагнати га мору леденоме,
0274 да га прождре море без хесапа.
0275 Е тако ми дина и амана
0276 и турскога поста рамазана
0277 ако море кавура не прождре,
0278 доћ’ му главе ни кијамет неће."
0279 Турци цару одговоре тако:
0280 "Наш султане, сунце огријало,
0281 ти све видиш што је и како је,
0282 како ти се кавур поткопао
0283 да те ћера с овога престола,
0284 кога су ти стари оставили,
0285 оставили на мач и на сабљу,
0286 ка што су га негда и узели
0287 од ситнога рода грчаскога;
0288 дивно видиш, наш честити царе,
0289 да ће ти га Москов преотети,
0290 па да ће га за се оставити.
0291 Према штети не би срама било.
0292 јачи био, пак је придобио,
0293 нег’ на јаде и жалости наше
0294 дати ће га опета Грцима!
0295 Али кити свуд ситне фермане
0296 на везире, кавурске катиле,
0297 нека купе силновите војске,
0298 да Москову идеш на мегдану,
0299 да ти зазор и срамота пука
0300 у кавура, царе, не остане."
0301 Кад разумје Отмановић-царе
0302 што му збори стамболска господа,
0303 к себе позва стара Насрадина,
0304 кој’ имаше од свога рођења
0305 четириста и шездесет љетах;
0306 поче царе старцу бесједити:
0307 "Настрадине, давно упантиле,
0308 што би река и ка ти се свиђа
0309 од фермана што ми допануо
0310 од влашкога краља Николаја;
0311 ал’ ћу стари ферман потписати
0312 али ћу му на мегдан изисти?"
0313 Старац тако цару одговара:
0314 "О султане, по љетима сине,
0315 ја сам чуо и ферман видио
0316 што ти пише силни Николаје,
0317 ал’ послушај ти мене, султане,
0318 потпиши му све фермане старе,
0319 Москову се до земље поклони,
0320 потпиши му и новог фермана;
0321 не кће ли га, царе, потписати,
0322 кунем ти се мојом грешном душом,
0323 која мисли брзо путовати,
0324 оћеш му га грдан потписати
0325 и фермана и још сврх фермана."
0326 Махмут старцу на то изговара:
0327 "Стрико стари, Насрадине дивни,
0328 потписа бих кавуру фермана,
0329 а тек брада да ми буде мирна,
0330 но не даду стамболске делије;
0331 они воле главе погубити
0332 но кавуру ферман потврдити."
0333 "Господару, Махмуде довлете,
0334 ти не слушај стамболске делије;
0335 кунем ти се вјером и ћитапом,
0336 ту делије ни једине није;
0337 те делије ништа не ваљају
0338 нако бјежат душман кад кидише,
0339 но добри су по кахвам’ се фалит,
0340 а не знају силене Москове:
0341 сваки воли Москов погинути
0342 за свог цара и за вјеру своју
0343 но у Турској цар се учинити,
0344 солдат прости, толи који виши;
0345 те делије не знаду Москове,
0346 но ја живим те ратове пантим,
0347 све ратове и сваке бојеве.
0348 Ја од вазда с Московима ратим,
0349 и од њихна страха и јунаштва
0350 сиједе ме длаке пропадоше.
0351 Тако стаде док Петар постаде,
0352 а кад наста Петар у Русију
0353 и отка се с Рус’ма бит’ почесмо,
0354 трипут ми се длака промијени
0355 и све трипут крвава ницала.
0356 Пак и Петра могах претрпјети,
0357 док се роди велика каурка
0358 и постаде краљица московска.
0359 Кад у боју једноме бијасмо,
0360 од ње страха и ње ђенерала,
0361 Кутузова испреко Дунаја,
0362 сви ми зуби, царе, испадоше
0363 из вилице и горње и доње,
0364 ал’ ме брзе ноге унијеше.
0365 Тад’ у боју кад крв прољевасмо,
0366 преда мном их тек дванаест бјеше
0367 од турскијех делијах силнијех,
0368 а кад натраг, царе, побјегосмо,
0369 не остаде за мном ђавољега.
0370 Па и више чудо да ти кажем:
0371 колико су Турци страшљивице,
0372 не смјеше се ни два уставити
0373 у бијелу граду Једренету,
0374 но сви поше куда који знаше,
0375 а највеће пут Стамбола твога
0376 да их скрију буле од каурах.
0377 Тек ја остах старац у Једрени,
0378 и то рањен од козачке руке.
0379 Ту хећими мене лијечили,
0380 из мојијех плећах извадили
0381 седамдесет и четири копља,
0382 што их бјеху заломили у ме
0383 у мојему љутоме побјегу.
0384 И стога сам ево престарао."
0385 Цар за наук главе не обраћа,
0386 већ окрену писати фермане.
0387 Први посла Босни земљи равној
0388 на рукама од Босне везира.
0389 Овако му цар фермана пише:
0390 "Слуго моја, пашо Ђеладине,
0391 како примиш ситнога фермана,
0392 брже скочи на ноге лагахне
0393 и с Травника ожежи топове;
0394 сву избери Босну по тефтеру,
0395 не остави крајичнике љуте,
0396 који су се бој бит’ научили
0397 спрам Нијемца и спрама Србије,
0398 и не остав’ љуте Херцеговце,
0399 којино су на тврду крајину
0400 спрам душманске ловне Горе Црне,
0401 Горе Црне и седмеро Брдах.
0402 Брже с војском ходи ми к Стамболу,
0403 јере имам сефер са Московом;
0404 ако ли ми у Стамбол не дођеш,
0405 вјера моја, посјећ’ ћу ти главу,
0406 а другога ставити везира,
0407 нека мојој Босни везирује."
0408 Тај одасла, други накитио;
0409 посла ферман Скадру бијеломе,
0410 на рукама везира Мустафе.
0411 Овако је ситни ферман писа:
0412 "Бушатлијо, пашо Арнауте,
0413 како примиш ситнога фермана,
0414 брже скочи на ноге јуначке,
0415 жеж’ од Скадра стотину топовах
0416 тер сакупи љуту Арбанију,
0417 хајде с њоме к бијелу Видину;
0418 узгред узми пашу Врањалију
0419 и од Пећи Махмудбеговића,
0420 тер на Дунав чекајте Москове.
0421 Вјерна слуго, не издај султана,
0422 а турску ти вјеру дајем тврду,
0423 тек ђавура натраг повратимо
0424 и његово царство освојимо,
0425 оћу тебе, слуго, учинити
0426 пред свом војском мухур-сахибијом
0427 и мојијем пашом учтуглијом
0428 и везиром од четири туга."
0429 Они посла, трећи написао;
0430 одсла ферман на Уруменлију,
0431 на валију и на превалију:
0432 "Како примиш мојега фермана,
0433 жеж’ на Битољ стотину топовах,
0434 скупи листом сву Уруменлију,
0435 крећи брже пут мога Стамбола,
0436 јер имамо рати с Московима."
0437 И та посла, четврти написа,
0438 посла ферман у Анадолију
0439 на шест пашах и на три везира.
0440 У ферману царе запов’једа:
0441 "На ноге се, моји соколови,
0442 на градов’ма уждите топове,
0443 скуп’те војске што више можете,
0444 хајте к мени, синци, у Стамбола,
0445 јер имамо сефер с Московима."
0446 Та полеће, а пети направља;
0447 посла ферман богату Мисиру
0448 до на руке Мехмеда Алије.
0449 Овако му султан говорио.
0450 "Мехмед-беже, од Мисира главо
0451 и уздани богом побратиме,
0452 како примиш мојега фермана,
0453 жеж’ на Каир стотину топовах,
0454 скупи војску силну по Мисиру,
0455 с војском хајде пут нашег Стамбола,
0456 јере имам сефер с Московима,
0457 са Московом краљем карскијем.
0458 А тако ми свеца Мухамеда
0459 и Алије, зета његовога,
0460 како краља влашког добијемо,
0461 хоћу тебе, побре, поклонти
0462 сав богати Ципар и Кандију,
0463 још ти шћерцу дати за љубовцу,
0464 другог тебе учинит султана
0465 над Мисиром, Ципром и Кандијом,
0466 ако мене сад не изда, побро."
0467 И тај посла, па шести написа;
0468 посла ферман пространој Азији
0469 на двадесет пашах и везирах.
0470 Цар им пише у своје фермане:
0471 "На ноге се, паше соколови,
0472 сви везири, цареви већили,
0473 скуп’те силне по Азији војске,
0474 ш њима хајте к мени у Стамболу,
0475 јер имамо рати с кахурима;
0476 који ли ми у Стамбол не дође,
0477 сабља ће га моја распашити."
0478 Кад везири књиге разумјеше
0479 и фермане цара честитога,
0480 сташе купит војске силновите,
0481 са војскама иду пут Стамбола.
0482 А када се силе окупиле
0483 у Стамболу пред свога султана,
0484 све пред цара паше изидоше
0485 до Мустафе скадарског везира.
0486 Боже мили, чуда ужаснога
0487 колико се скупило Тураках!
0488 Тефтер каже, калем хесапио -
0489 више војске нег’ у Бунапарта!
0490 Гледа војске с дивана султане,
0491 и у себи тако проговара:
0492 "Ах, честити свече Мухамеде,
0493 шта ће јадан кахур учинити
0494 спроћу тебе и све твоје силе?
0495 Ал’ махниту није се чудити,
0496 јербо се је јако посилио
0497 откако је Француза добио
0498 и двадесет краљах каурскијех.
0499 Ал’ тако ми твојега имена,
0500 кад му пуштим Турке витезове,
0501 ни Москва их дочекати неће!
0502 Не зна ћафир с ким се ударио,
0503 којино је господар од земље
0504 и свак му се клања од свијета!
0505 Шта л’ је змаје, хоће да познаје:
0506 змај краљеве ждере, те се храни;
0507 он не мари за друкчије чазбе.
0508 Ев’ потомка баш твојега, свече,
0509 у твојему емиру Махмуту!
0510 Каур-краљу на мејдан ће поћи,
0511 свим властима очи извадити,
0512 како су му и стари чињели.
0513 Још кад пуштим помамне Арапе
0514 на њихове витке бедевије,
0515 до мора га хоће доћерати,
0516 а ни море г’ сачувати неће.
0517 Ја, цар, имам мила побратима,
0518 у Мисиру газију Алију;
0519 он ћ’ у море потопит кавуре,
0520 он и соко паша капудане,
0521 то кавурство и тог ђаур-краља
0522 и све краље и њихове војске."
0523 У ријечи коју сам збораше,
0524 у то султан на ноге ђипио
0525 и Москову ферман откитио.
0526 Овако је цар га написао:
0527 "Николаје, што јуче настаде,
0528 што ми пишеш и у ферман кажеш
0529 да ти влашке даве додијаше
0530 баш на моје соколовеТурке,
0531 да власима зулум чине Турци, -
0532 чине зулум и чиниће им га!
0533 Не питамо тебе, кавурине,
0534 какоћемо рајом управљати,
0535 којуно је сабља Орканова
0536 на мегдану јуначком добила
0537 на Косову и другим пољима
0538 он влашкога рода безвјернога,
0539 од Лазара и другијех царах;
0540 никада те, влахо, не питамо
0541 како ћемо царством управљати.
0542 Ал’ кад мене на мејдан позивљеш,
0543 на то тебе, краљу, одговарам:
0544 ако те је влахиња родила
0545 и ако си Москов од поштења
0546 и праунук Петра бркатога,
0547 хајде мене на мегдан јуначки
0548 под бијелом Варном на крајину!
0549 Сад, иншала, посједочит хоћу
0550 твојом смрћом краља Владислава
0551 и под Варном гроб ти ископати
0552 на гроб дићи мечит и мунаре.
0553 Доста збора, хајде на мејдана
0554 са свом силом од земље московске,
0555 на биљегу у поље широко,
0556 ђе се, краљу, најпре састанемо."
0557 Турче младо, те силено пише:
0558 "Ако мене под Варну не дође,
0559 ја ти граду идем Петробургу."
0560 На Илиндан Турчин мејдан пише,
0561 да му на зло Госпођиндан дође.
0562 Цар Никола кад га разумио
0563 и кад виђе што му Туре пише,
0564 тому се је громко насмјехао.
0565 Витезове к себи дозиваше
0566 и овако њима говораше:
0567 "Војеводе, мудри фелдмаршали,
0568 ти Дибићу и Паскијевићу,
0569 дижте, слуге, силновите војске!
0570 Паск’јевићу, хајде пут Азије,
0571 узми војске шездесет хиљадах,
0572 право хајде к Меки и Медини
0573 да претресеш кости Мухамеду,
0574 да ми узмеш на силу Азију.
0575 А Дибићу, моја вјерна слуго,
0576 узми војске стотину хиљадах,
0577 с војском хајде преко Каравлашке
0578 к Силистрији, Дунаво пријеђи;
0579 узми града, немој почастити,
0580 немој твоју главу изгубити
0581 и невјером мојом се назвати.
0582 А ја одох под Варну бијелу
0583 с неколико силновите војске
0584 на мејдану Махмуту султану."
0585 Када цара слуге разумјеше,
0586 до земље се њему поклонише,
0587 па дигоше силновите војске.
0588 Паскијевић пође пут Азије,
0589 за хјим војске шездесет хиљадах,
0590 и одвуче убојне топове,
0591 кажу топах дванаест стотинах,
0592 прах, олово и другу захиру.
0593 Дибић пође преко Каравлашке,
0594 за Дибићем војске сто хиљадах
0595 и за војском војничке потребе;
0596 Каравлашку с војском прегазио
0597 до Дунава ријеке студене.
0598 Ту на Дунав тамбор учинио
0599 и ту једну ноћцу коначио,
0600 па тек свану и сунце ограну,
0601 с војском Дибић Дунав пребродио,
0602 под Силистру тамбор премјестио.
0603 Ончас табље земљом утврдио
0604 а на табље топе наслонио;
0605 стаде бити тврду Силистрију,
0606 ником ока отворити не да.
0607 Николаје трећу диже војску,
0608 низ Русију у Одесу дош’о,
0609 за њим војска неколик’ хиљадах.
0610 Како дође бијелу Одесу,
0611 ту га флота своја сусретнула,
0612 те на лађе силу натурио,
0613 под б’јелу је Варну истурио.
0614 Води војску царе Николаје,
0615 у пољу је тамбору учинио,
0616 добру војску на бој приправио.
0617 Из Варне их Турци опазише
0618 и по граду терларе пустише.
0619 Телар виче, дабулхана риче:
0620 "На ноге те, Турци соколови,
0621 ево нама утве златокриле!
0622 Сваки коњих притезај колане,
0623 а пјешаци притеж’те опанке!
0624 Данас ваља ћерати кавуре
0625 да се њихне крвци напијемо;
0626 главе су нам сами донијели."
0627 Како тембиј војска разумјела,
0628 сва је листом на ноге скочила,
0629 пак из града сила окренула,
0630 а пред силом три веља везира
0631 и шеснаест пашах царевијех;
0632 двјеста хиљад’ за њиам Тураках -
0633 сав Анадол и сва Руменлија,
0634 сви топови силе огњевите.
0635 Силна сила у поље изљегла.
0636 Фала богу, до њему никоме,
0637 какви ли су турци Анадолци:
0638 под њима су хати од Мисира,
0639 на њих Турци ноге прекрстили,
0640 још од силе узели тамбуре,
0641 уз тамбуре на коње пјевају.
0642 Вриште хати, подврискују Турци,
0643 скачу хати ка да стекли крила,
0644 а обрћу прси Московима;
0645 жељни коњи, а жудни јунаци
0646 пријед зачет боја с кахурима.
0647 Труци жуде, а Москов не траје,
0648 него како Турке угледаше,
0649 ђенерали војске упутише:
0650 напред пјешци а озад коњици,
0651 помеђу њих топи и кумбаре,
0652 око свијех на обије стране
0653 панцирлија московкса делија;
0654 на свакоме коњу и јунаку
0655 оклопа је по педесет оках
0656 све од љута гвожђа каљенога;
0657 ништа њима наудти не може,
0658 ни наудит нит’ се одржати;
0659 до њих још су врле казачине
0660 који могу стићи и утећи
0661 и копљима посрамит лубарде.
0662 Двије силе пољем помичу се,
0663 а све једна другој примичу се.
0664 Свј’етло сунце, ти заклони лице,
0665 да ти лице не ожагри крвца!
0666 До чуда би великога било
0667 да на свадбу тако похитају
0668 ка бржају на своју месницу,
0669 ал’ јунаци своју крв не штеде.
0670 Кад се силе близу састадоше,
0671 виђи врага, заврше се кавга:
0672 пуца пушка, броја јој се не зна,
0673 јече топи, а грме кумбаре,
0674 како туча посипљу картачи;
0675 сташе тећи по зраку ријеке
0676 силног огња и свијетлог дима,
0677 небеса се у плам претворише;
0678 црна земља у крв огрезнула,
0679 крв прождире коње и јунаке
0680 ка валови разломљене лађе;
0681 од пуцња се ништа нечујаше,
0682 а од дима ништа не виђаше:
0683 Док то преста, пушка одумину,
0684 удрише се силни коњаници
0685 на свијетле сабље и миждраке;
0686 стаде клепет мачах и палошах,
0687 ста ломјава сабаљ’ и миждраках,
0688 стаде цика силнијех јунаках.
0689 Бој огњени три сахата горје
0690 и још више дужити се ћаше,
0691 но удрише краљске панцирлије
0692 и казаци на гласу јунаци;
0693 узмакоше цареве делије,
0694 пак делије плећи окренуше,
0695 отискоше бјежат без уставка.
0696 Виђоше их три веља везира
0697 и шеснаест пашах из тамбора;
0698 бјеже паше, за њима везири,
0699 за везир’ма војска сваколика,
0700 а за њима Руси у погоњу;
0701 узеше им топе и барјаке,
0702 прах, олово и њихне тамборе,
0703 тридест хиљад’ робах заробише,
0704 међу њима вељега везира
0705 и четири паше с реповима.
0706 Него ево и више срамоте
0707 и гријеха у турскоме дину:
0708 мимо Варну Турци пробјежаше,
0709 у Варну се свратит не смедоше,
0710 но душману Варну оставише,
0711 оставише, зла им срећа била!
0712 Ал’ не бјежи витез Јусуф-паша,
0713 не оставља за живота Варну,
0714 но се соко у Варну затвара
0715 су тридесет хиљадах Арапах;
0716 стаде бранит града од Москова
0717 су градскијех хиљаду топовах;
0718 бранио се три неђеље данах.
0719 Кад четврта заљезе неђеља,
0720 би му залуд сваколика мука;
0721 више града бранит не могао,
0722 јер му бјеше огањ одолио
0723 од Московах и њиних топовах,
0724 од лагумах које поџегоше,
0725 тер по града у вјетар дигоше.
0726 А чека је индат од Стамбола,
0727 чекао га, но не дочекао,
0728 од султана свога господара,
0729 јер нејмаше ни с ким дома бити:
0730 Стамбол му је празан остануо;
0731 добру војску бјеше одаслао
0732 на Дунаву да чека Дибића,
0733 другу добру бјеше одсла војску
0734 преко свега својег Анадола
0735 Арменији Малој и Великој
0736 дочекати силна Паск’јевића,
0737 да и плећи од кавура бране,
0738 пи и нема ни тамо ни амо.
0739 То кад виђе Јусуф с Арапима,
0740 да му нејма од цара индата,
0741 да је Дибић Балкан превалио
0742 и сву помоћ цара распрскао,
0743 на дивану цара уздрмао,
0744 тадер Јусуф, Турцим’ на срамоту,
0745 преда Варну каурскоме цару,
0746 с Варном Јусуф и себ’ заробио.
0747 Москов посла њега Петробургу
0748 и све ш њиме што Арапа бјеше,
0749 па поскида са Варне топове,
0750 и њих посла у своју Русију
0751 Још тад Варну до дна раскопао,
0752 са земљом је уравнио црном
0753 топ већ да ш ње никада не пуца
0754 и нек зна се доклен је свијета
0755 како чини бољи од горега,
0756 и нек знаде грдни Османлија
0757 да каурка може родит цара,
0758 тер уз цара и божијег дара.
0759 Па како му још једампут крескне
0760 да без чуда из Европе скокне,
0761 нек одлази откуда је доша,
0762 вријеме је, срок је његов проша
0763 ол’ га тамо не бит’ ни овамо.
0764 Све бијеле виле од Свијета
0765 сад питају султана Махмута
0766 како му је с Русом ратовати,
0767 какви су му Турци витезови,
0768 мудо ли му збори Насрадине.
0769 Ал’ се виле топрв домислиле,
0770 Николају царске даре дају,
0771 пак султану Русије одбрану:
0772 све да воли што је неволио,
0773 да се соли тко се не солио.
0774 И то било, тако потрајало
0775 докле год је орла и аждера.