Nova pjesna crnogorska o vojni Rusah i Turakah početoj u 1828. godu

0001 B’jela vilo, moja divna drugo,
0002 svedi, drugo, sve u gusli glase,
0003 tvoje glase a u gusli jasne,
0004 da ih čuje koji razumije,
0005 razumije drago ako mu je.
0006 (Srbalj brate, ova pjesna za te;
0007 ti ćeš čuti, ti je razumjeti
0008 ponajprije od ostalih svije’).
0009 Na hiljadu i osme stotine
0010 dvadest sedme na pola godine
0011 sitni ferman jeste poletio
0012 od prostrana carstva rusinskoga,
0013 iz bijela grada Petrovoga,
0014 od silnoga cara Nikolaja,
0015 Nikolaja Pavlovoga sina.
0016 Leti ferman zemljom i svijetom;
0017 koliko je hitro poletio,
0018 do čuda bi, pobratime, bilo
0019 da ga nosi soko pod krilima
0020 a kamoli Moskov na nogama.
0021 Preletio zemlju bez hesapa,
0022 doklen dođe Mahmutu sultanu
0023 u Stambolu velikome gradu,
0024 đe car sjedi na svome divanu.
0025 Daje ulak sultanu fermana,
0026 lijevom ga rukom dodavaše,
0027 a desnom se za sablju držaše;
0028 još sultanu ovo govorio:
0029 "Na taj ferman da mi otpis dadeš
0030 sabljom britkom i mišicom jakom
0031 na prvome polju od mejdana,
0032 od mejdana za dv’je sile naše."
0033 Pak se ulak ončas povratio.
0034 A kad care ferman pročatio,
0035 poče učit krvava fermana;
0036 car ga uči, groznica ga muči,
0037 e ferman mu straha zadavaše.
0038 Ovako mu car kaurah piše:
0039 "Čuj me bolje, Otmanović-care!
0040 Evo ima tri godine danah
0041 otka me je sjever zacario,
0042 zacario i krunu mi dao,
0043 odsvuđ mene dave dodijaše:
0044 od Srbije i od Bulgarije,
0045 Karavlaške i Karabogdanske,
0046 od sve Grčke i Anadolije;
0047 to sve plače meni neprestano
0048 na proklete Turke zulumćare
0049 da se od njih živjeti ne može.
0050 To sve vidiš, a za to ne mariš.
0051 Nego i to ja pregorjet mogoh,
0052 ali sinoć davudžije doše
0053 od prostrane zemlje Šumadije,
0054 pet stotinah davudžijah dođe,
0055 svaki po kam o grlu donese;
0056 staše vikat glasom jedinijem:
0057 "Haj, pomagaj, care gospodare,
0058 od turakah, ljudskijeh vukovah!
0059 Skoro su nam oči izvadili,
0060 posjekli su nama gospodara,
0061 novog cara srpskoga Đorđija,
0062 hiljadama robah porobiše
0063 i Srbiju ognjem izgorješe.
0064 No pomagaj, dragi gospodare,
0065 al’ pomagaj al’ nas opraštavaj,
0066 jer ovako živjet ne možemo!"
0067 Kad razumjeh Srbe vitezove,
0068 ljuto mi se srce uvrijeđe,
0069 i žalost me poviša pristiže
0070 kad čuh za srmt Crnoga Đorđija,
0071 moje desne iz ramena ruke.
0072 Nego i to hoćah pregorjeti
0073 do vremena našega megdana,
0074 i što bilo - to je prominulo.
0075 Dok evo ti tri hiljade Grkah,
0076 tri tisuće Grkah i Bulgarah,
0077 svi u crno zavijeni sukno,
0078 roneć suze niz bijela lica;
0079 svi padaju na gola koljena,
0080 svaki viče što god bolje može:
0081 "Nikolaje, sunce bez zahoda,
0082 al’ pomagaj al’ ne posijecaj,
0083 da nas nežme bezbožnijeh ruka!
0084 Turci su ni silni mučitelji,
0085 ne prestaju činjet ni zulume,
0086 sve zulume prije nečuvene.
0087 Al’ sve bismo njima oprostili
0088 do što jučer nama učiniše
0089 u neđelju na Vaskrsenije,
0090 kad pojahu bože leturđije:
0091 pogubiše Turci patrijarha,
0092 oko njega dvanaest vladikah,
0093 kaluđerah trista i šezdeset,
0094 a popovah i devet stotinah -
0095 od sirote crkve pravoslavne.
0096 Dadoše ga mrtvog Žudijama
0097 da ga vuku proz turske sokake;
0098 vukoše ga četiri sahata
0099 po prokletu stojnu Carigradu
0100 dok dođoše moru na pržinu;
0101 tad’ u more njega utopiše,
0102 a ne daše njega ukopati.
0103 No pomagaj za boga miloga
0104 i za našeg svetoga Jovana!
0105 Ol’ pomagaj ol’ sam posijecaj!"
0106 Kad, sultane, viđeh davudžije
0107 i razumjeh njihovu nevolju
0108 koju trpe vazda od Turakah,
0109 još podrugu za vjeru hristjansku
0110 i za povuk starca patrijarha,
0111 objavih ti sefer fermanima
0112 i stah kupit moje silne vojske
0113 i šiljat ih zemljom Karavlaškom,
0114 Karavlaškom i Karabogdanskom,
0115 put Dunava rijeke studene,
0116 da polome dunavske kreposti
0117 žestokijem ognjem iz topovah
0118 i ostale po Turskoj gradove,
0119 da ih s crnom zemljom sve izravne
0120 i da brže idu put Stambola
0121 da i njega slome i sagore
0122 žestokijem minam’ i bumbama,
0123 a vezire turske svekolike
0124 sve da mi ih žive pofataju,
0125 lj njima tebe u Rusiju spreme.
0126 Neka znate kakva je podruga
0127 našom majkom crkvom pravoslavnom!
0128 A tom silom na te turske strane
0129 da upravlja moj Dibiću bane.
0130 Osamdeset hiljad’ je soldatah
0131 i od boga pomoć svakolika.
0132 Još drugu ti bjeh odasla vojsku,
0133 vojske puno stotina hiljadah,
0134 a pred njima silni feldmaršale
0135 Paskjeviću na glasu junače,
0136 da pohara svu Aziju tvoju
0137 i pretrese kosti Muhameda
0138 u prokletu Meku i Medinu.
0139 Al’ ti ne smje na mejdan izisti,
0140 no se prepa, sramota te bila!
0141 Ne hće izist napolje očito
0142 da na sramstvo dijelimo carstvo,
0143 no podmiti hristjanske kraljeve,
0144 te u mene tebe isprosiše
0145 i na kape svoje odmoliše.
0146 Zato knjige poslah na armije,
0147 te ih vratih jopet u Rusiju,
0148 neh ćeh sefer s tobom zavoditi.
0149 Al’ se nadah u tebe, sultane,
0150 da već zulum hoće prekinuti,
0151 da ne pršte Turci sirotinju,
0152 tvoji Turci, što se mniju vuci,
0153 te ti rane sve oprostih moje.
0154 Mi na ljubav jopet ostadosmo,
0155 ali to nam sve u ništa pođe:
0156 ti pogazi glavno prijateljstvo
0157 sa fermanom što si napisao,
0158 poslao ga proza svu Turćiju
0159 na vezire, paše i kadije
0160 svu da turče sirotinju raju,
0161 koji li se potručio ne bi,
0162 da mu sabljom odsijeku glavu.
0163 Ja već ovo trpjeti ne mogu,
0164 no ako si ka te zovu ljudi
0165 i ako te Turkinja rodila,
0166 kupi vojsku što najviše možeš,
0167 hajde s vojskom u polje široko
0168 da na megdan krune dijelimo.
0169 Nemoj reći da je to krijući,
0170 al’ s’ u mito više pouzdati;
0171 vjera moja, pomoći ti neće
0172 ako dadeš sve tvoje dukate
0173 i sve kralje od Evrope kupiš,
0174 svijema te neću pokloniti,
0175 nego rat im zato objaviti.
0176 Kukavice, hoćeš me poznati:
0177 ali ćeš se meni pokloniti
0178 ali ću ti glavu otkinuti!
0179 Praznoćesa iz pješčanskih stranah,
0180 nije šala milion Moskovah
0181 pod oružjem, kopljim’ i sabljama!
0182 Svu Evropu na zohor bih proš’o,
0183 a kamoli kukavnu Turćiju."
0184 Takvi ferman Mahmut razumio
0185 i vidio što mu Moskov piše;
0186 sve telale care naredio,
0187 terlardžijah četiri stotine,
0188 da vikaju po Stambolu gradu,
0189 bezprestana tri bijela dana,
0190 sve po redu turske starješine
0191 i ostale Turke vitezove
0192 da mu brže dođu na divana;
0193 koji li mu na divan ne dođe,
0194 carska vjera, posjeć’ će mu glavu.
0195 Otidoše tanke terlardžije,
0196 viču telar, nikad ne prestaju,
0197 u nj spominju paše i vezire
0198 i ostale Turke vitezove:
0199 "Brže da ste, careve delije,
0200 brže bolje caru na divana,
0201 u neđelju koja prva bude;
0202 koji li mu na divan ne dođe,
0203 carska riječ, bez glave ostade!"
0204 Kad to čuše paše i veziri
0205 i ostali po Stambolu Turci,
0206 brže grede svaki put divana.
0207 Kad se Turci na divan skupiše,
0208 oni caru tako bejsediše:
0209 "Sultan-care, od svijeta glavo,
0210 što si za nas hitro posilao?
0211 Koja ti je muka ol’ nevolja?
0212 Ali ti je Hadžem zaratio?
0213 Ali ti se Misir odmetnuo
0214 od’ skadarski paša Bušatlija
0215 i njegova gola Arbanija?
0216 Al’ se kaur-kralji svi složili,
0217 svi se krstom jednim prekrstili?
0218 Oli ti je Moskov zaratio?
0219 Haj, ne boj se, naš čestiti care,
0220 naše sunce nigda zahodeće,
0221 koje griješ noći ka i dnevi!
0222 Doklen su ti Turci viteževi,
0223 lasno ćemo Hadžem osvojiti
0224 i vas Misir ognjem popaliti.
0225 Ako l’ ti se vezir odmetnuo,
0226 Arnautin paša Bušatlija
0227 i njegova ljuta Arbanija,
0228 vjera naša, hoće poginuti,
0229 mi Turci mu kuću iskopati,
0230 da od vraga ne ostane traga.
0231 Ako l’ su se svi kralji složili,
0232 i tu slogu razvrći je lasno
0233 kad smo glavu zmaja najžešćega
0234 otkunuli, tebi donijeli -
0235 iz Topole crnoga Đorđije.
0236 Ako l’ ti je Moskov zaratio,
0237 to nam nije milo ni jednome;
0238 bog će znati što će kome dati,
0239 nam’ je zalud š njime ratovati.
0240 Otka Petar sobom zakralji se,
0241 kad gođ sefer s Moskovim’ imasmo,
0242 u svakomu boju pogibosmo;
0243 dadosmo mu polu carstva svoga,
0244 i ovo će uzeti nam sada."
0245 Sultan na to njima odgovori:
0246 "Turci braćo, paše i veziri,
0247 nije mene Hadžem zaratio,
0248 niti mi se Misir odmetnuo,
0249 ni prokleti paša Bušatlija,
0250 nit’ njegova ljuta Arbanija,
0251 nego, Turci, braćo moja draga,
0252 jučer me je ferman dopanuo
0253 od novoga kralja Nikolaja,
0254 sina Pavla, ruskog gospodara,
0255 a unuka Petra golemoga,
0256 din-dušmana od stara vremena.
0257 U ferman mi sefer objavljuje;
0258 još me kavur na megdan pozivlje
0259 pod bijelom Varnom na krajinu
0260 sa svom vojskom što mi carstvo ima.
0261 Vlah pisati tako se usudi!
0262 No za boga, turske poglavice,
0263 nemojte se prepast od Moskova,
0264 od Moskova, roda hainskoga!
0265 E tako mi sveca Muhameda
0266 i sejdžade na koju je klanja,
0267 kad napišem šezdeset fermanah
0268 na šezdeset carstva mi vezirah,
0269 kada skupim silnovitu vojsku,
0270 vjera moja, Turci vitezovi,
0271 đavura ću zajmit preko mora,
0272 preko mora tisuću konakah,
0273 nagnati ga moru ledenome,
0274 da ga proždre more bez hesapa.
0275 E tako mi dina i amana
0276 i turskoga posta ramazana
0277 ako more kavura ne proždre,
0278 doć’ mu glave ni kijamet neće."
0279 Turci caru odgovore tako:
0280 "Naš sultane, sunce ogrijalo,
0281 ti sve vidiš što je i kako je,
0282 kako ti se kavur potkopao
0283 da te ćera s ovoga prestola,
0284 koga su ti stari ostavili,
0285 ostavili na mač i na sablju,
0286 ka što su ga negda i uzeli
0287 od sitnoga roda grčaskoga;
0288 divno vidiš, naš čestiti care,
0289 da će ti ga Moskov preoteti,
0290 pa da će ga za se ostaviti.
0291 Prema šteti ne bi srama bilo.
0292 jači bio, pak je pridobio,
0293 neg’ na jade i žalosti naše
0294 dati će ga opeta Grcima!
0295 Ali kiti svud sitne fermane
0296 na vezire, kavurske katile,
0297 neka kupe silnovite vojske,
0298 da Moskovu ideš na megdanu,
0299 da ti zazor i sramota puka
0300 u kavura, care, ne ostane."
0301 Kad razumje Otmanović-care
0302 što mu zbori stambolska gospoda,
0303 k sebe pozva stara Nasradina,
0304 koj’ imaše od svoga rođenja
0305 četirista i šezdeset ljetah;
0306 poče care starcu besjediti:
0307 "Nastradine, davno upantile,
0308 što bi reka i ka ti se sviđa
0309 od fermana što mi dopanuo
0310 od vlaškoga kralja Nikolaja;
0311 al’ ću stari ferman potpisati
0312 ali ću mu na megdan izisti?"
0313 Starac tako caru odgovara:
0314 "O sultane, po ljetima sine,
0315 ja sam čuo i ferman vidio
0316 što ti piše silni Nikolaje,
0317 al’ poslušaj ti mene, sultane,
0318 potpiši mu sve fermane stare,
0319 Moskovu se do zemlje pokloni,
0320 potpiši mu i novog fermana;
0321 ne kće li ga, care, potpisati,
0322 kunem ti se mojom grešnom dušom,
0323 koja misli brzo putovati,
0324 oćeš mu ga grdan potpisati
0325 i fermana i još svrh fermana."
0326 Mahmut starcu na to izgovara:
0327 "Striko stari, Nasradine divni,
0328 potpisa bih kavuru fermana,
0329 a tek brada da mi bude mirna,
0330 no ne dadu stambolske delije;
0331 oni vole glave pogubiti
0332 no kavuru ferman potvrditi."
0333 "Gospodaru, Mahmude dovlete,
0334 ti ne slušaj stambolske delije;
0335 kunem ti se vjerom i ćitapom,
0336 tu delije ni jedine nije;
0337 te delije ništa ne valjaju
0338 nako bježat dušman kad kidiše,
0339 no dobri su po kahvam’ se falit,
0340 a ne znaju silene Moskove:
0341 svaki voli Moskov poginuti
0342 za svog cara i za vjeru svoju
0343 no u Turskoj car se učiniti,
0344 soldat prosti, toli koji viši;
0345 te delije ne znadu Moskove,
0346 no ja živim te ratove pantim,
0347 sve ratove i svake bojeve.
0348 Ja od vazda s Moskovima ratim,
0349 i od njihna straha i junaštva
0350 sijede me dlake propadoše.
0351 Tako stade dok Petar postade,
0352 a kad nasta Petar u Rusiju
0353 i otka se s Rus’ma bit’ počesmo,
0354 triput mi se dlaka promijeni
0355 i sve triput krvava nicala.
0356 Pak i Petra mogah pretrpjeti,
0357 dok se rodi velika kaurka
0358 i postade kraljica moskovska.
0359 Kad u boju jednome bijasmo,
0360 od nje straha i nje đenerala,
0361 Kutuzova ispreko Dunaja,
0362 svi mi zubi, care, ispadoše
0363 iz vilice i gornje i donje,
0364 al’ me brze noge uniješe.
0365 Tad’ u boju kad krv proljevasmo,
0366 preda mnom ih tek dvanaest bješe
0367 od turskijeh delijah silnijeh,
0368 a kad natrag, care, pobjegosmo,
0369 ne ostade za mnom đavoljega.
0370 Pa i više čudo da ti kažem:
0371 koliko su Turci strašljivice,
0372 ne smješe se ni dva ustaviti
0373 u bijelu gradu Jedrenetu,
0374 no svi poše kuda koji znaše,
0375 a najveće put Stambola tvoga
0376 da ih skriju bule od kaurah.
0377 Tek ja ostah starac u Jedreni,
0378 i to ranjen od kozačke ruke.
0379 Tu hećimi mene liječili,
0380 iz mojijeh plećah izvadili
0381 sedamdeset i četiri koplja,
0382 što ih bjehu zalomili u me
0383 u mojemu ljutome pobjegu.
0384 I stoga sam evo prestarao."
0385 Car za nauk glave ne obraća,
0386 već okrenu pisati fermane.
0387 Prvi posla Bosni zemlji ravnoj
0388 na rukama od Bosne vezira.
0389 Ovako mu car fermana piše:
0390 "Slugo moja, pašo Đeladine,
0391 kako primiš sitnoga fermana,
0392 brže skoči na noge lagahne
0393 i s Travnika ožeži topove;
0394 svu izberi Bosnu po tefteru,
0395 ne ostavi krajičnike ljute,
0396 koji su se boj bit’ naučili
0397 spram Nijemca i sprama Srbije,
0398 i ne ostav’ ljute Hercegovce,
0399 kojino su na tvrdu krajinu
0400 spram dušmanske lovne Gore Crne,
0401 Gore Crne i sedmero Brdah.
0402 Brže s vojskom hodi mi k Stambolu,
0403 jere imam sefer sa Moskovom;
0404 ako li mi u Stambol ne dođeš,
0405 vjera moja, posjeć’ ću ti glavu,
0406 a drugoga staviti vezira,
0407 neka mojoj Bosni veziruje."
0408 Taj odasla, drugi nakitio;
0409 posla ferman Skadru bijelome,
0410 na rukama vezira Mustafe.
0411 Ovako je sitni ferman pisa:
0412 "Bušatlijo, pašo Arnaute,
0413 kako primiš sitnoga fermana,
0414 brže skoči na noge junačke,
0415 žež’ od Skadra stotinu topovah
0416 ter sakupi ljutu Arbaniju,
0417 hajde s njome k bijelu Vidinu;
0418 uzgred uzmi pašu Vranjaliju
0419 i od Peći Mahmudbegovića,
0420 ter na Dunav čekajte Moskove.
0421 Vjerna slugo, ne izdaj sultana,
0422 a tursku ti vjeru dajem tvrdu,
0423 tek đavura natrag povratimo
0424 i njegovo carstvo osvojimo,
0425 oću tebe, slugo, učiniti
0426 pred svom vojskom muhur-sahibijom
0427 i mojijem pašom učtuglijom
0428 i vezirom od četiri tuga."
0429 Oni posla, treći napisao;
0430 odsla ferman na Urumenliju,
0431 na valiju i na prevaliju:
0432 "Kako primiš mojega fermana,
0433 žež’ na Bitolj stotinu topovah,
0434 skupi listom svu Urumenliju,
0435 kreći brže put moga Stambola,
0436 jer imamo rati s Moskovima."
0437 I ta posla, četvrti napisa,
0438 posla ferman u Anadoliju
0439 na šest pašah i na tri vezira.
0440 U fermanu care zapov’jeda:
0441 "Na noge se, moji sokolovi,
0442 na gradov’ma uždite topove,
0443 skup’te vojske što više možete,
0444 hajte k meni, sinci, u Stambola,
0445 jer imamo sefer s Moskovima."
0446 Ta poleće, a peti napravlja;
0447 posla ferman bogatu Misiru
0448 do na ruke Mehmeda Alije.
0449 Ovako mu sultan govorio.
0450 "Mehmed-beže, od Misira glavo
0451 i uzdani bogom pobratime,
0452 kako primiš mojega fermana,
0453 žež’ na Kair stotinu topovah,
0454 skupi vojsku silnu po Misiru,
0455 s vojskom hajde put našeg Stambola,
0456 jere imam sefer s Moskovima,
0457 sa Moskovom kraljem karskijem.
0458 A tako mi sveca Muhameda
0459 i Alije, zeta njegovoga,
0460 kako kralja vlaškog dobijemo,
0461 hoću tebe, pobre, poklonti
0462 sav bogati Cipar i Kandiju,
0463 još ti šćercu dati za ljubovcu,
0464 drugog tebe učinit sultana
0465 nad Misirom, Ciprom i Kandijom,
0466 ako mene sad ne izda, pobro."
0467 I taj posla, pa šesti napisa;
0468 posla ferman prostranoj Aziji
0469 na dvadeset pašah i vezirah.
0470 Car im piše u svoje fermane:
0471 "Na noge se, paše sokolovi,
0472 svi veziri, carevi većili,
0473 skup’te silne po Aziji vojske,
0474 š njima hajte k meni u Stambolu,
0475 jer imamo rati s kahurima;
0476 koji li mi u Stambol ne dođe,
0477 sablja će ga moja raspašiti."
0478 Kad veziri knjige razumješe
0479 i fermane cara čestitoga,
0480 staše kupit vojske silnovite,
0481 sa vojskama idu put Stambola.
0482 A kada se sile okupile
0483 u Stambolu pred svoga sultana,
0484 sve pred cara paše izidoše
0485 do Mustafe skadarskog vezira.
0486 Bože mili, čuda užasnoga
0487 koliko se skupilo Turakah!
0488 Tefter kaže, kalem hesapio -
0489 više vojske neg’ u Bunaparta!
0490 Gleda vojske s divana sultane,
0491 i u sebi tako progovara:
0492 "Ah, čestiti sveče Muhamede,
0493 šta će jadan kahur učiniti
0494 sproću tebe i sve tvoje sile?
0495 Al’ mahnitu nije se čuditi,
0496 jerbo se je jako posilio
0497 otkako je Francuza dobio
0498 i dvadeset kraljah kaurskijeh.
0499 Al’ tako mi tvojega imena,
0500 kad mu puštim Turke vitezove,
0501 ni Moskva ih dočekati neće!
0502 Ne zna ćafir s kim se udario,
0503 kojino je gospodar od zemlje
0504 i svak mu se klanja od svijeta!
0505 Šta l’ je zmaje, hoće da poznaje:
0506 zmaj kraljeve ždere, te se hrani;
0507 on ne mari za drukčije čazbe.
0508 Ev’ potomka baš tvojega, sveče,
0509 u tvojemu emiru Mahmutu!
0510 Kaur-kralju na mejdan će poći,
0511 svim vlastima oči izvaditi,
0512 kako su mu i stari činjeli.
0513 Još kad puštim pomamne Arape
0514 na njihove vitke bedevije,
0515 do mora ga hoće doćerati,
0516 a ni more g’ sačuvati neće.
0517 Ja, car, imam mila pobratima,
0518 u Misiru gaziju Aliju;
0519 on ć’ u more potopit kavure,
0520 on i soko paša kapudane,
0521 to kavurstvo i tog đaur-kralja
0522 i sve kralje i njihove vojske."
0523 U riječi koju sam zboraše,
0524 u to sultan na noge đipio
0525 i Moskovu ferman otkitio.
0526 Ovako je car ga napisao:
0527 "Nikolaje, što juče nastade,
0528 što mi pišeš i u ferman kažeš
0529 da ti vlaške dave dodijaše
0530 baš na moje sokoloveTurke,
0531 da vlasima zulum čine Turci, -
0532 čine zulum i činiće im ga!
0533 Ne pitamo tebe, kavurine,
0534 kakoćemo rajom upravljati,
0535 kojuno je sablja Orkanova
0536 na megdanu junačkom dobila
0537 na Kosovu i drugim poljima
0538 on vlaškoga roda bezvjernoga,
0539 od Lazara i drugijeh carah;
0540 nikada te, vlaho, ne pitamo
0541 kako ćemo carstvom upravljati.
0542 Al’ kad mene na mejdan pozivlješ,
0543 na to tebe, kralju, odgovaram:
0544 ako te je vlahinja rodila
0545 i ako si Moskov od poštenja
0546 i praunuk Petra brkatoga,
0547 hajde mene na megdan junački
0548 pod bijelom Varnom na krajinu!
0549 Sad, inšala, posjedočit hoću
0550 tvojom smrćom kralja Vladislava
0551 i pod Varnom grob ti iskopati
0552 na grob dići mečit i munare.
0553 Dosta zbora, hajde na mejdana
0554 sa svom silom od zemlje moskovske,
0555 na biljegu u polje široko,
0556 đe se, kralju, najpre sastanemo."
0557 Turče mlado, te sileno piše:
0558 "Ako mene pod Varnu ne dođe,
0559 ja ti gradu idem Petroburgu."
0560 Na Ilindan Turčin mejdan piše,
0561 da mu na zlo Gospođindan dođe.
0562 Car Nikola kad ga razumio
0563 i kad viđe što mu Ture piše,
0564 tomu se je gromko nasmjehao.
0565 Vitezove k sebi dozivaše
0566 i ovako njima govoraše:
0567 "Vojevode, mudri feldmaršali,
0568 ti Dibiću i Paskijeviću,
0569 dižte, sluge, silnovite vojske!
0570 Pask’jeviću, hajde put Azije,
0571 uzmi vojske šezdeset hiljadah,
0572 pravo hajde k Meki i Medini
0573 da pretreseš kosti Muhamedu,
0574 da mi uzmeš na silu Aziju.
0575 A Dibiću, moja vjerna slugo,
0576 uzmi vojske stotinu hiljadah,
0577 s vojskom hajde preko Karavlaške
0578 k Silistriji, Dunavo prijeđi;
0579 uzmi grada, nemoj počastiti,
0580 nemoj tvoju glavu izgubiti
0581 i nevjerom mojom se nazvati.
0582 A ja odoh pod Varnu bijelu
0583 s nekoliko silnovite vojske
0584 na mejdanu Mahmutu sultanu."
0585 Kada cara sluge razumješe,
0586 do zemlje se njemu pokloniše,
0587 pa digoše silnovite vojske.
0588 Paskijević pođe put Azije,
0589 za hjim vojske šezdeset hiljadah,
0590 i odvuče ubojne topove,
0591 kažu topah dvanaest stotinah,
0592 prah, olovo i drugu zahiru.
0593 Dibić pođe preko Karavlaške,
0594 za Dibićem vojske sto hiljadah
0595 i za vojskom vojničke potrebe;
0596 Karavlašku s vojskom pregazio
0597 do Dunava rijeke studene.
0598 Tu na Dunav tambor učinio
0599 i tu jednu noćcu konačio,
0600 pa tek svanu i sunce ogranu,
0601 s vojskom Dibić Dunav prebrodio,
0602 pod Silistru tambor premjestio.
0603 Ončas tablje zemljom utvrdio
0604 a na tablje tope naslonio;
0605 stade biti tvrdu Silistriju,
0606 nikom oka otvoriti ne da.
0607 Nikolaje treću diže vojsku,
0608 niz Rusiju u Odesu doš’o,
0609 za njim vojska nekolik’ hiljadah.
0610 Kako dođe bijelu Odesu,
0611 tu ga flota svoja susretnula,
0612 te na lađe silu naturio,
0613 pod b’jelu je Varnu isturio.
0614 Vodi vojsku care Nikolaje,
0615 u polju je tamboru učinio,
0616 dobru vojsku na boj pripravio.
0617 Iz Varne ih Turci opaziše
0618 i po gradu terlare pustiše.
0619 Telar viče, dabulhana riče:
0620 "Na noge te, Turci sokolovi,
0621 evo nama utve zlatokrile!
0622 Svaki konjih pritezaj kolane,
0623 a pješaci pritež’te opanke!
0624 Danas valja ćerati kavure
0625 da se njihne krvci napijemo;
0626 glave su nam sami donijeli."
0627 Kako tembij vojska razumjela,
0628 sva je listom na noge skočila,
0629 pak iz grada sila okrenula,
0630 a pred silom tri velja vezira
0631 i šesnaest pašah carevijeh;
0632 dvjesta hiljad’ za njiam Turakah -
0633 sav Anadol i sva Rumenlija,
0634 svi topovi sile ognjevite.
0635 Silna sila u polje izljegla.
0636 Fala bogu, do njemu nikome,
0637 kakvi li su turci Anadolci:
0638 pod njima su hati od Misira,
0639 na njih Turci noge prekrstili,
0640 još od sile uzeli tambure,
0641 uz tambure na konje pjevaju.
0642 Vrište hati, podvriskuju Turci,
0643 skaču hati ka da stekli krila,
0644 a obrću prsi Moskovima;
0645 željni konji, a žudni junaci
0646 prijed začet boja s kahurima.
0647 Truci žude, a Moskov ne traje,
0648 nego kako Turke ugledaše,
0649 đenerali vojske uputiše:
0650 napred pješci a ozad konjici,
0651 pomeđu njih topi i kumbare,
0652 oko svijeh na obije strane
0653 pancirlija moskovksa delija;
0654 na svakome konju i junaku
0655 oklopa je po pedeset okah
0656 sve od ljuta gvožđa kaljenoga;
0657 ništa njima naudti ne može,
0658 ni naudit nit’ se održati;
0659 do njih još su vrle kazačine
0660 koji mogu stići i uteći
0661 i kopljima posramit lubarde.
0662 Dvije sile poljem pomiču se,
0663 a sve jedna drugoj primiču se.
0664 Svj’etlo sunce, ti zakloni lice,
0665 da ti lice ne ožagri krvca!
0666 Do čuda bi velikoga bilo
0667 da na svadbu tako pohitaju
0668 ka bržaju na svoju mesnicu,
0669 al’ junaci svoju krv ne štede.
0670 Kad se sile blizu sastadoše,
0671 viđi vraga, završe se kavga:
0672 puca puška, broja joj se ne zna,
0673 ječe topi, a grme kumbare,
0674 kako tuča posiplju kartači;
0675 staše teći po zraku rijeke
0676 silnog ognja i svijetlog dima,
0677 nebesa se u plam pretvoriše;
0678 crna zemlja u krv ogreznula,
0679 krv proždire konje i junake
0680 ka valovi razlomljene lađe;
0681 od pucnja se ništa nečujaše,
0682 a od dima ništa ne viđaše:
0683 Dok to presta, puška oduminu,
0684 udriše se silni konjanici
0685 na svijetle sablje i miždrake;
0686 stade klepet mačah i palošah,
0687 sta lomjava sabalj’ i miždrakah,
0688 stade cika silnijeh junakah.
0689 Boj ognjeni tri sahata gorje
0690 i još više dužiti se ćaše,
0691 no udriše kraljske pancirlije
0692 i kazaci na glasu junaci;
0693 uzmakoše careve delije,
0694 pak delije pleći okrenuše,
0695 otiskoše bježat bez ustavka.
0696 Viđoše ih tri velja vezira
0697 i šesnaest pašah iz tambora;
0698 bježe paše, za njima veziri,
0699 za vezir’ma vojska svakolika,
0700 a za njima Rusi u pogonju;
0701 uzeše im tope i barjake,
0702 prah, olovo i njihne tambore,
0703 tridest hiljad’ robah zarobiše,
0704 među njima veljega vezira
0705 i četiri paše s repovima.
0706 Nego evo i više sramote
0707 i grijeha u turskome dinu:
0708 mimo Varnu Turci probježaše,
0709 u Varnu se svratit ne smedoše,
0710 no dušmanu Varnu ostaviše,
0711 ostaviše, zla im sreća bila!
0712 Al’ ne bježi vitez Jusuf-paša,
0713 ne ostavlja za života Varnu,
0714 no se soko u Varnu zatvara
0715 su trideset hiljadah Arapah;
0716 stade branit grada od Moskova
0717 su gradskijeh hiljadu topovah;
0718 branio se tri neđelje danah.
0719 Kad četvrta zaljeze neđelja,
0720 bi mu zalud svakolika muka;
0721 više grada branit ne mogao,
0722 jer mu bješe oganj odolio
0723 od Moskovah i njinih topovah,
0724 od lagumah koje podžegoše,
0725 ter po grada u vjetar digoše.
0726 A čeka je indat od Stambola,
0727 čekao ga, no ne dočekao,
0728 od sultana svoga gospodara,
0729 jer nejmaše ni s kim doma biti:
0730 Stambol mu je prazan ostanuo;
0731 dobru vojsku bješe odaslao
0732 na Dunavu da čeka Dibića,
0733 drugu dobru bješe odsla vojsku
0734 preko svega svojeg Anadola
0735 Armeniji Maloj i Velikoj
0736 dočekati silna Pask’jevića,
0737 da i pleći od kavura brane,
0738 pi i nema ni tamo ni amo.
0739 To kad viđe Jusuf s Arapima,
0740 da mu nejma od cara indata,
0741 da je Dibić Balkan prevalio
0742 i svu pomoć cara rasprskao,
0743 na divanu cara uzdrmao,
0744 tader Jusuf, Turcim’ na sramotu,
0745 preda Varnu kaurskome caru,
0746 s Varnom Jusuf i seb’ zarobio.
0747 Moskov posla njega Petroburgu
0748 i sve š njime što Arapa bješe,
0749 pa poskida sa Varne topove,
0750 i njih posla u svoju Rusiju
0751 Još tad Varnu do dna raskopao,
0752 sa zemljom je uravnio crnom
0753 top već da š nje nikada ne puca
0754 i nek zna se doklen je svijeta
0755 kako čini bolji od gorega,
0756 i nek znade grdni Osmanlija
0757 da kaurka može rodit cara,
0758 ter uz cara i božijeg dara.
0759 Pa kako mu još jedamput kreskne
0760 da bez čuda iz Evrope skokne,
0761 nek odlazi otkuda je doša,
0762 vrijeme je, srok je njegov proša
0763 ol’ ga tamo ne bit’ ni ovamo.
0764 Sve bijele vile od Svijeta
0765 sad pitaju sultana Mahmuta
0766 kako mu je s Rusom ratovati,
0767 kakvi su mu Turci vitezovi,
0768 mudo li mu zbori Nasradine.
0769 Al’ se vile toprv domislile,
0770 Nikolaju carske dare daju,
0771 pak sultanu Rusije odbranu:
0772 sve da voli što je nevolio,
0773 da se soli tko se ne solio.
0774 I to bilo, tako potrajalo
0775 dokle god je orla i aždera.