Ниша мајка малена Јована

Ниша мајка малена Јована
Нишала га па му говорила:
„Расти, расти, малени Јоване
Расти, расти, да голем порастеш:
Да отмемо цару царевину —
Царевину, нашу дедовину.”
Ал дочуше дареви дворани,
Цар их прати Јовановој мајки:
„Ид’те, ид’те слуге и војводе,
Доведт ми малена Јована.”
Искаше га и данци и ноћи
Искаше га ал’ га мати не да.
— „Дај га, дај га цар да се називље.”
— „Нејако је војску да војује,
Нејако је коња да ви јаше,
Нејако је сабљу да ви паше.”
Лагаше је док је преварише,
Па узеше нејаког Јована,
Узеше га, па га одведоше,
Одведоше, па га погубише.
Пишти мајка и дању и ноћу
И проклиње цара и дворане:
Што узеше нејаког Јована,
Што узеше, мајку преварише,
Узеше га, па га погубише.

Имена лица од којих су забележене песме

Ленка, жена Јове Чавића, - тежака из села Трњана.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 34., стр. 35-36.