Niša majka malena Jovana

Niša majka malena Jovana
Nišala ga pa mu govorila:
„Rasti, rasti, maleni Jovane
Rasti, rasti, da golem porasteš:
Da otmemo caru carevinu —
Carevinu, našu dedovinu.”
Al dočuše darevi dvorani,
Car ih prati Jovanovoj majki:
„Id’te, id’te sluge i vojvode,
Dovedt mi malena Jovana.”
Iskaše ga i danci i noći
Iskaše ga al’ ga mati ne da.
— „Daj ga, daj ga car da se nazivlje.”
— „Nejako je vojsku da vojuje,
Nejako je konja da vi jaše,
Nejako je sablju da vi paše.”
Lagaše je dok je prevariše,
Pa uzeše nejakog Jovana,
Uzeše ga, pa ga odvedoše,
Odvedoše, pa ga pogubiše.
Pišti majka i danju i noću
I proklinje cara i dvorane:
Što uzeše nejakog Jovana,
Što uzeše, majku prevariše,
Uzeše ga, pa ga pogubiše.

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

Lenka, žena Jove Čavića, - težaka iz sela Trnjana.

Izvor

Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 34., str. 35-36.