Не смиј се над мојом пророчанском тугом

Не смиј се над мојом пророчанском тугом (Не смейся над моей пророческой тоскою)  (1896)  Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Јован Дучић

Не смиј се над мојом пророчанском тугом,
Знадох удар судбе неће ме обићи,
Знадох глава моја, коју љубиш тако,
Са груди ће твојих под оштрицу стићи,

Ја говорах теби: ни среће ни славе
Никад стећи нећу. Иде час несретни,
Пашћу, ал’ с подсмјехом и пакошћу св’јета,
Оцрњен ми биће гениј недоцвјетни.

И поћ’ ћу без трага, са надом и муком
Но без страха чекам кад ће конац бити!
Нека руља б’јесна раскине ми в’јенац,
Мој пјеснички в’јенац, вјенац трновити!
Нека! Моје срце и сред искушења
Неће мржњу крити!

Извор

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 292.