Ne smij se nad mojom proročanskom tugom

Ne smij se nad mojom proročanskom tugom (Не смейся над моей пророческой тоскою)  (1896)  Pisac: Mihail Ljermontov, prevodilac: Jovan Dučić

Ne smij se nad mojom proročanskom tugom,
Znadoh udar sudbe neće me obići,
Znadoh glava moja, koju ljubiš tako,
Sa grudi će tvojih pod oštricu stići,

Ja govorah tebi: ni sreće ni slave
Nikad steći neću. Ide čas nesretni,
Pašću, al’ s podsmjehom i pakošću sv’jeta,
Ocrnjen mi biće genij nedocvjetni.

I poć’ ću bez traga, sa nadom i mukom
No bez straha čekam kad će konac biti!
Neka rulja b’jesna raskine mi v’jenac,
Moj pjesnički v’jenac, vjenac trnoviti!
Neka! Moje srce i sred iskušenja
Neće mržnju kriti!

Izvor

1896. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina prva. str. 292.